Напуштен пас и радник градске чистоће из Краљева: Пријатељство, љубав и најемотивнији растанак!

Пре него што почнете да читате овај текст о љубави између једног дивног човека и напуштеног пса, упозоравамо вас да је пожељно да узмете марамице. Лабрадор Блеки и радник градске чистоће из Краљева водиће вас кроз причу која ће вас расплакати иако има срећан крај.

Блеки је миљеник радника ЈКП „Чистоћа“ у Краљеву. Сви запослени га јако воле, али пријатаљство које се пре 3 године родило између Блекија и једног радника градске чистоће, чувено је у целом граду.

Сваки краљевчанин бар једном је срео старог господина у радном оделу и великог, лепог пса. Смена овог човека, коме нажалост не знамо име, увек почиње и завршава се исто – уз Блекија.

Свакога дана човек вредно чисти улице и празни канте, најчешће у Омладинској улици, а уз њега иде верни помоћник и пријатељ Блеки. Када дође време за паузу заједно одмарају. Тада се слатко испричају. Иако је и сам у незавидној финансијској ситуацији овај човек свакодневно ужину дели са Блекијем.

Данијела Јовић из Удружења за заштиту животиња Спаске испричала нам је нешто више о јединственом пријатељству човека и пса.

– Овај човек нема услова да Блекија поведе кући и да га удоми. Али се сваког дана друже. Када човек заврши смену, поздрави се са Блекијем и обећа му да ће се сутра ујутру поново вратити. Блеки га наравно, сутра сачека на истом месту у договорено време.

Дани су пролазили, њихово пријатељство и љубав су расли, а онда је као из ведра неба дошла вест која их је у исто време обрадовала и растужила до суза…

За Блекија се распитивала једна породица и пас одлази у Крушевац, у нови дом.

Иако за њега почиње нови живот који укључује удобан кревет, редован оброк, љубав деце породице која га је усвојила, ипак одушевљење квари помисао да нови живот не подразумева и дружење са старим пријатељем.

Данијела нам је испричала да јучерашњу сцену, када су Блекија покушали да убаце у аутомобил и одведу новим власницима, никада неће заборавити и да је и даље под утиском.

– Дошли смо до пса са намером да га ставимо у ауто и одведемо у Крушевац. Чим му приђемо са поводником, он побегне. Покушамо да га подигнемо, он режи…

Пас се пола сата опирао и није хтео да приђе аутомобилу. А онда се појавио његов стари друг.

– Човек је испрва помислио како повређујемо пса и повикао „Немојте, престаните, тај пас је са мном!“, рекао је како је то његов пријатељ, како тог пса на улици стално неко малтретира. Онда смо му објаснили о чему је реч. – објашњава Данијела.

Човек је само чучнуо поред пса, узео његову шапу у руке и почео тихо да му говори:

– Слушај овамо Блеки, да ти кажем… Ти сада мораш да идеш и немој да се плашиш. Ови људи ће ти помоћи. У новом дому ћеш бити срећнији, и више те нико никада неће повредити! И запамти, твој стари друг те никада неће заборавити!

Пас га је непомично гледао у очи и као да је разумео сваку реч. Човек га је узео у наручје, однео у аутомобил и пољубио последњи пут. Блеки се није опирао, сео је у ауто, а у очима му се видела неописива туга…

– Свакога јутра кад устанем ја прво помислим на овог пса. Шта је радио претходне ноћи и да ли ме чека?- рекао је овај дивни човек и почео да плаче – Стално су га тукли пролазници па је баш лепо што ће коначно бити на сигурном…

Човек је загрлио Данијелу, обрисао сузе и већ одлазећи рекао:

– Идем, не могу више да издржим… Хвала децо, много вам хвала… – отишао је на брзину не рекавши ни своје име.

Неке људе не морамо ни да познајемо, а ипак пожелимо да их загрлимо…

 

Извор: zivotinje.rs