За исламске мигранте има, а за српску децу нема!

Волим да читам пред спавање, али ми често буде тешко јер немамо за вечеру, и зато морам гладна рано да заспим – каже Анастасија Ђоковић (10).

Немају за храну: Све мање имају и за парче хлеба

Седмочлана породица Ђоковић из Краљева живи у трошној и влажној кући од 20 квадрата у насељу Ковачи. Супружници Рајица и Маријана и деца Анастасија, Михајло (4), Анђела (14), Ђорђе (11) и Јован (6) чешће су гладни него сити.  

Немају другове 

– Маштам да имам своју собу и кревет. Нас троје спавамо на једном каучу. Волела бих да могу сваки дан да се окупам, и да не будем гладна. Немам ништа од оног што имају моји вршњаци – прича Анђела, док јој се глас утишава а сузе почињу једна другу да стижу.

Плачући, Анђела нам је открила да нема другове, јер је у школи избегавају зато што је сиромашна.

– Прозивају ме да примам социјалну помоћ и да је мој отац без руке. Тужна сам због тога и много ми је тешко, јер знам да мене, браћу и сестре отац и мајка много воле, и да би све учинили за нас. Али, немају новца – искрена је Анђела.

Анастасија је завршила трећи разред и има све петице, прегршт похвала и награда са такмичења, али са гладним стомаком се не може много, па чак и ако је вредна и талентована.

– Волим да обновим градиво пред спавање, али ми често буде тешко јер нисмо вечерали, и зато идемо много раније на спавање. Волела бих да са браћом и сестром одем у биоскоп. Да купимо кокице и сок, и сви заједно уживамо – каже ова девојчица.

Анастасија је Вуковац

Ђорђе каже да му недостаје компјутер.

– Волео бих да имам компјутер, да могу да гледам филмове, јер желим да постанем глумац. Са глумачком секцијом у школи сам већ наступао – прича најстарији Ђорђе.

Отац остао без руке

Ђоковићи живе у кући у којој је влага у сваком ћошку. Купају се тако што се посипају водом загрејаном на шпорету. Имају само три кауча. Месо у оброцима месецима не виде, а све мање имају и за парче хлеба. Одећу и обућу мајка Маријана пере ручно, само на воду, јер нема новца за детерџент…

Оцу Рајици Ђоковићу је ампутирана рука када се повредио у Русији, где је отишао да физикалише. Уместо с новцем, вратио се кући без руке. Прима инвалидску пензију од 4.800 динара.

Да имамо бар паштету...

Малишани су свесни да њихови родитељи не могу да им купе сладолед, изведу их у град или да им купе патике.

– Највише волим да једем паштету и хлеб, када имамо. Ништа више од тога нам не треба за доручак. Чак ни јогурт. Имамо млеко од наше козице. Мама каже да је здраво – испричао нам је Јован, будући предшколац.

Моја деца су дискриминисана

Вредни: Помажу родитељима у свим кућним пословима

– Чим почнеш да примаш помоћ од Центра за социјални рад, деца одмах постају обележена и дискриминисана. Моја деца ми сваког дана причају шта им се дешава у школи. Нама је само циљ да од њих направимо добру децу, а не наркомане и хулигане – каже мајка Маријана.

Укључите се у акцију „Срце за децу“!

Омогућимо деци из породице Грбић здравије услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати SMS на број 2552 или уплатити средства текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Societe Generale Србија, Београд.

Блиц