Да ли је Европска унија на путу да у Србији постане само мртво слово на папиру? Јер, бриселска бајка у коју је некада веровало готово 73 одсто становништва, данас је за већину постала ноћна мора, па последња истраживања Канцеларије за европске интеграције показују да тек 41 одсто Срба подржава улазак у ЕУ.
Европску причу тек чека пад популарности, ако се у обзир узму резултати истраживања Цесида, по којем су млади у Србији највећи противници уласка у ЕУ! Међу ученицима и студентима је чак 53, 6 одсто оних који су изразито против тога да Србија постане члан Уније, а по истом истраживању о интеграцијама са Бриселом нарочито негативно мишљење имају Београђани.
„То је поуздан знак да се Србија отрежњује од тешких заблуда да је ЕУ тај пожељни циљ коме треба да тежи „, сматра Слободан Самарџић, професор на Факултету политичких наука на предмету европски односи и Европска унија.
Отпор младих према систему ЕУ није само српски“бренд”. И у западним медијима се све више пише о доласку“изгубљених генерација”, младих људи који су постали свесни да не могу да очекују бољу будућност. Од 90 милиона младих у ЕУ, по званичним подацима за које многи тврде да су улепшани, чак 20 милиона не само да су без посла, него нису ни у образовном систему, нити похађају одређени вид обуке за посао. Незапосленост међу младима у појединим државама иде и преко 40 одсто, а поражавајући је и податак да од оних који нешто и раде скоро 50 одсто има привремено запослење.
„Економска криза је свуда, с тим да ми у Србији имамо и уцене око Косова и остале политичке притиске. Сигуран сам да је стварна подршка европским интеграцијама још мања и да се она креће између 15 и 20 одсто. У ту групу спадају слепи заљубљеници у ЕУ, али и националне мањине чије су матичне државе већ у Унији или теже ка њој „, објашњава Самарџић.
Поставља се питање како је могуће да у моменту када популарност ЕУ опада, готово све парламентарне партије и даље као основни политички циљ имају управо интеграције са Бриселом? Чак и поједини политичари у Србији изјављују да ће наставити да земљу воде у Европу, чак и ако народ није већински за ту идеју.
„То је зато што поред разних НВО организација, једино још наше политичке елите имају корист од европских интеграција. У питању је обична демагогија, у коју и они сами не верују, али их то не спречава да због свог интереса народу обећавају светлу будућност у ЕУ. Та прича је можда могла да пије воду до пре пет година, али је сада потпуно нереална. Људе је све теже преварити. У Србији је спуштен тонус европропаганде, али је поражавајуће што и нова влада наставља са погубном националном политиком да Европа нема алтернативу“, истиче наш саговорник.
С друге стране, директор Канцеларије за европске интеграције Милан Пајевић објашњава да пад популарности ЕУ није само тренд у Србији, већ и на целом Старом континенту и да је последње истраживање код нас рађено у недељи ослобађајућих пресуда Готовини, Маркачу и Харадинају.
„Такође, оно је уследило и непосредно после спровођења одлуке о отварању пунктова на административним прелазима централне Србије и Косова. Важно је што чак 66 одсто испитаних подржава реформе које је неопходно да спроведемо не само ради уласка у ЕУ, већ пре свега да бисмо боље живели“, каже Пајевић.
Према Пајовићевим речима, грађани Србије и поред пада подршке интеграцијама и опште економске кризе, Европску унију и даље виде као пут ка бољој будућности младих, лакшем запошљавању и могућношћу да путују где желе.
Уцене из Брисела
Међу онима који су против ЕУ, 14 одсто испитаних свој став објашњава утиском да би чланство Србији донело више штете него користи, 13 одсто се тако осећа због притисака и уцена које Србији долазе из ЕУ, 13 одсто је револтирано чињеницом да су неке од држава ЕУ учествовале у бомбардовању Србије, 11 одсто напросто не воли ЕУ, а девет одсто сматра да ће се у Србији ако уђе у ЕУ живети лошије.
Подршка процесу евроинтеграција је иначе за шест месеци, будући да је претходно истраживање рађено у јуну прошле године, опала за осам одсто, док је број оних који су експлицитно против ЕУ порастао за шест одсто.
За НАТО само 13, 6 одсто
Када је реч о гласачима, према истраживању Цесида, очекивано највише оних који су гласали за Преокрет (ЛДП) је и за чланство у ЕУ – 72, 4 одсто, а следе бирачи ДС – 70, 7 одсто. Највише евроскептика, опет очекивано, јесте међу гласачима Двери 81, 3 и СРС 65, 9 одсто. Према истом истраживању, за улазак у НАТО је свега 13, 6 одсто грађана.
Извор: Васељенска
Protiv EU Podrzavam Omladinu Srbije iz CH
Sta ce nama otrcana EVROPA sada kao kokos i BABA Olbrajt sa kriv nos izgleda ko papagajka…..da je EU dobro i Svajcarska bi usla a ne izbegavala…kada nismo u EU usli prvi i kada je trebalo kada neke vajde mozda bilo bar malo ZAPOSLJENJE Omladine nase, ” sada bi samo navukli MAGARECI Teret jos na sebe ako bi hteli u EU nedaj Boze pt pt.pt Demone daleko im kuca EU , …vec su POCELI po evropski da nas Truju svime i svacemu…jos nam Zlocinski GLODARI trebaju fuj….nedaj Boze,! NJET EU – sto kaze Vladimir Putin Presednik Rusije….