НАТО агресија – 20 година погрома
Свакога Србина боли, све и бомба што паде, „шта смо коме скривили, зашто нам ово раде?”
Кловнови из Хага
Ништа ново - био би пресједан: да се Србин ослободи један. Осим када начисто побјели: о дабогда ракови их јели!
Мартовски погром (17. март 2004.)
Сулудо би било опростити њима... боље да ме одмах живи огањ спали! То је ко да правим пакт са ђаволима што су народ тукли и терорисали!
ГЕНЕРАЛУ (за рођендан)
Срце нам се у грудима кида, што у чет'ри смјестише те зида, све би куге на тебе да свале, ал' истина зна се, генерале!
Заборављени
Док шиптари и усташе, крволоке силне славе, од хероја својих, Србљи, окретосте своје главе...
Пилоту Миленку Павловићу
Узех перо, Бога ме срамота, Не постоји песма за Пилота? Опево сам Ратка и Споменка, Зашто не бих Павловић Миленка...
И пали су многи
Ширио је ветар зов линча и хајке, све ближе се чула галама хушкача. Нисмо дали псима до рањене мајке, борио се чопор срцем против мача.
Дан сећања на Кравицу
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче... Чему ли нас уче? ...дотле брат нас коље и комшија туче.
На Бадње вече
Док куцам на глува врата, са Бадњаком у рукама, вечерњега Светог сата, дочекујем себе сама...
Последњи бој Чопора
Кораци тешки као олово, Београд, Приштина, пут за Косово. Место страдања где све је почело, било је наше и биће поново...
Униформу вадим из ормара
Опет на нас крећу хорде црне, Па облаци усред зиме грме, Не чује се плач Српске нејачи, Ој, Европо од срамоте плачи...
Немањи Матићу
Ево јутрос пробудих се, И наоштрих, врх свог пера, Да поздравим тебе брате, Из далеког Манчестера...
Дао сам реч
Једном ће морати свако да схвати, Шта значи Српски војник бити, Војничку реч шта значи дати, За њу гинути, за њу убити…
Заставе српских пукова
Педесет и шест је пука, кренуло у сусрет сили, сви пратили пут барјака, који су се вијорили.
Ода Србији
Ти бејаше тамо где стајат не мога', Пленећи силином сребрних комета. Све су моје жеље нап'јале се твога Громовнога мора, опојна скарлета...
Дижи се стари!
Дижи се стари! Време је так'о да војска ћути, Потајно чека појаву твоју, Плаши се оног што сама слути, Да нема добољно части у строју...
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Робовање Гаврила Принципа
Нису мени тешке букагије, ни мемљиви зидови ћелије, нису мени тешки казамати, није мени тешко робовати...
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Meхмед Паши Соколовићу
Сањао сам ћуприју на Дрини, Мехмед пашу, како добра чини, сетио се свога завичаја, не да Дрини Србе да раздваја...