Рањени вук
„Једнога дана кад будеш рањен“, овако почиње заклетва главна, којом се клела команданту своме, некада србска ЈЕДИНИЦА славна...
Не спуштај поглед
Не спуштај поглед, пред судбином својом, Ти који се ниси ни смрти бојао, него си храбро пред ЧОПОРОМ својим, у прошлом вијеку јуначки стајао...
Вук са ружом
Питаћу те нешто, моралисто лажни тебе који с нашим душманима стојиш, ти си на слободи, а Вук је у апсу од помисли на њег' да ли се још бојиш?
Јуначка смрт Саше (Паука) Јовановића
Метохијским улицама, вук сабласно ноћи вије, око четри прије зоре, туд свеједно проћи није. Куда ови момци крећу? Да л' је јава ил' је санак? У ваздуху осећа се да крвави биће данак...
Дођи опет царе силни
Дођи опет царе силни, велика је на Нас мука, Бог сам знаде како би Нам, добро дошла Твоја рука...
Вук самотњак
Зов одјекну седам пута, кроз планину пусту ову, а са друге стране брда, и његови њега зову...
Зар Милица мртва смета?
У Београд на Ташмајдан' у парку се спомен диже србској дјеци што су пала јер их НАТО бомба стиже. Милице је Ракић биста постављена у парк била на срамоту и поругу освајачких НАТО сила.
Србијо здраво!
И нек' за те, твој сјај и слова и моћ и плод, Говоре свету. Волим ја те, као што се воли рођени род...
Последња стража
Ноћас сам мајко ја сâм на стражи, у пустој ноћи без икога свог, ноћас ме њихов метак тражи, не брини мајко – чува ме Бог.
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ – Добрица Ерић
Сви моји Преци, које често сањам били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци и горосече, али православци.
ПОНОСНА ПЕСМА – Добрица Ерић
Ја певам, грла чиста, као што дрво листа, певам краз лавеж паса, као што пшеница класа, певам, с груменом земље у шаци, као што син пева о Мајци, и молим анђеле, дечицу бестелесну, да ми услише и приме песму.
Остало је само сећање
Данас кад се мртвима најмилијима воштаница изнад гроба пали, сетите се и свих Срба славних, којим нема ко да је запали...
Поруке утамничених
Кад смо били на бојиште, ђе потоци крви теку, нико раван не бијаше, команданту Улемеку!
