Уставни суд Хрватске одбио је жалбу адвоката Драгана Васиљковића, Капетана Драгана на одлуку Жупанијског суда у Вараждину којом је одбијен захтев за превремено пуштање на слободу, мада је формално испуњен кључан услов – издржаних две трећине затворске казне.
Истовремено, због делова из текста које је Капетан Драган приложио у форми допуне уставне жалбе, исти тај суд је затражио од Министарства правде да против њега спроведе дисциплински поступак тврдећи да је речником и прозивањем хрватског правосуђа у тој допуни жалбе – прекршио закон?!
„Непоштовање суда”
У допису – дисциплинској пријави која је 22. марта послата Министарству правде Хрватске – Управи за затворске санкције и затворској управи Лепоглаве, Васиљковић је оптужен да је прекршио члан 145, став 2, тачка 7 Закона о извршењу казне затвора у коме се дисциплински кажњавају они затвореници који вређају, прете или се непристојно понашају.
И док предлагач тврди да постоји довољно доказа да буде кажњен, дотле Васиљковић још једном „узвраћа ударац” и наставља са озбиљним оптужбама на рачун рада хрватског правосуђа тврдећи да је сем, што невин робија, сада и прва жртва вербалног деликта у Европи!
Расправа по овом дисциплинском поступку тек треба да буде одржана, а предложена казна је да Капетану Драгану привремено буде ускраћено право располагања својим новцем у трајању од 20 дана, односно два месеца условно.
Уколико тако буде кажњен, Васиљковић у овом периоду неће моћи да купује ништа у затворској кантини, нити да на други начин располаже својим парама.
Образлажући кршење члана 145 Закона о извршењу казне затвора, у предлогу да се изрекне „лакша дисциплинска мера” наведено је да мада је опште очекивана претпоставка да су судови у грађанским друштвима институције чија је сврха решавање спорова на цивилизован начин „затвореник Васиљковић излази из тих претпоставки” квалификацијама правосуђа као „лажовске институције”, судског процеса као „нацистичког”, судија као „злочинаца против човечности”, „силоваоцима правде” чиме је, како је наведено „показао непоштовање суда и судија на крајње непримерен начин”.
„Слобода изражавања странака у поступку, што укључује и комуникацију поднесцима са судом није неограничена, а ауторитет судске власти, исто као и странке у поступку, захтева заштиту дигнитета који је у конкретном случају нарушен”, стоји у овом захтеву у коме су и таксативно набројани „докази” из допуне уставне жалбе као докази за ову тврдњу.
Капетан Драган им ни овога пута није остао дужан, те је у одговору и допуни „одговора” поново поткачио хрватско правосуђе, али и навео да му се суди због деликта мишљења због чега ће се обратити и Суду за људска права у Стразбуру.
„Интимна усташија”
„Видим да је у данашњој Хрватској на снази ‘деликт мишљења’. Ако није на снази званично, ево доказа, да јесте, интимно и практично. То се уклапа у наводно ‘утемељење Хрватске на антифашизму’. Званично, док је очигледно, да се Хрватска, интимно и де факто темељи на усташији и нацизму. Порушено је преко 3.000 антифашистичких споменика, док се свакодневно подижу споменици најгорим злочинцима попут Мире Баришића, Милана Будака, Ивана Шарића… и многим другим усташким фашистичким кољачима и злотворима, па чак и белосветским хохштаплерима… Да не помињемо ‘српске чоколадице’, напад на ватерполисте, Блајбург и хиљаде других примера за које сигурно знате”, навео је на почетку свог одговора Васиљковић, а затим и таксативно „појаснио” сваку од својих тврдњи из жалбе Уставном суду Хрватске.
Кренуо је од тврдње да је „хрватско правосуђе лажовско”.
„Хрватско правосуђе је издало европске вредности и свој народ. Поред поражавајућег извештаја ‘Транспаренси интернационал’, а и хрватског РТЛ-а, по чијем истраживању чак 98 процената грађана Хрватске се изјаснило како ‘ни најмање не верује хрватском судству’. То се слободно може назвати консензусом да је хрватско правосуђе рак-рана хрватске нације. Хрватско правосуђе је насмрт болесно… Управо је овим речима најугледнији хрватски правни експерт (бивши судија Врховног суда Хрватске) направио ту ‘медицинску’ дијагнозу.
– Хипокризија хрватског правосуђа је овде више него очигледна. Хрватско правосуђе се не либи, да српског хероја и хуманисту (каквог Хрватска није имала у својој не тако славној историји) прогласи лажно ‘злочинцем’ без иједног јединог проверљивог доказа, искључиво на ‘хрватску часну реч’, док се истовремено, неко из те злочиначке и неупитно нацистичке институције ‘вређа’, када ја износим неупитне доказе за њихове лажи, нацистичке злочине и криминал, којима се ти нацисти без части, морала, самопоштовања и људскости бестидно служе. Ја имам довољно материјала и могу написати књигу о доказима да је хрватско правосуђе лажовска, нацистичка институција, а и хоћу – навео је Васиљковић.
Још није познато када ће се, унутар зидина затвора у Лепоглави одржати „главни претрес”, али Капетан Драган је затажио да том новом процесу против њега уз адвокате, буду присутни и конзули Србије и Аустралије у Хрватској.
Закон гори од србосјека
У захтеву за покретање поступка против Капетана Драгана наводи се и следеће:
„Основаност преступа са субјективне стране евидентира се у искључивој намери затвореника да увреди суд као институцију, будући да се поднеском не реферира на (очекивано) правну проблематику везану уз поступак пред Уставним судом, него у смислу ‘завршне комуникације’ с хрватским правосуђем има потребу комуникацијски стандард спустити на ниво вредносних судова и то у наративном виду пласмана увреда.”
Међу оним „кључним” доказима да је Васиљковић прекршио закон издвојено је неколико цитата, од којих је кључан следећи:
„Надам се да је ово последњи документ директне комуникације између Вас и мене, па ћу искористити ову допуну како бих ставио до знања онима који буду о Вама судили сутра: Колико сте као институција и као индивидуални почињитељ, нечасни, непоштени, непринципијелни и хипокритични. Наравно ја све Вас у тзв. хрватском ‘правосуђу’ доживљавам (без иједног изузетка) као кукавичке злочинце против човечности који уместо ‘србосјека’ ваших предака (коришћен у Ваших 24 индустријских погона за убијање српске деце) користите злоупотребу закона и поклоњеног поверења као оружје за застрашивање и прогон Срба у провидним монтираним нацистичким процесима.”
Други приложени „доказ” се такође налази на првој страни његове жалбе:
„… Чак ни Ви не можете бити толико глупави, па да не схватате, да сте у овом нацистичком процесу, Ви злочинци, а ја безгрешна, поштена и часна жртва.”
Затим следи и цитат са треће странице тог поднеска:
„… Ја све Вас у хрватском правосуђу доживљавам као нечасне, непоштене, неморалне, нацистички настројене примитивце, са периферије Балкана и маргина Европе и од Вас не очекујем баш ништа часно, поштено или морално. Баш као ни од Ваших ‘духовних отаца’ педофила, католичких свештеника, који попут Вас, злоупотребљавају поклоњено поверење. Они силују Вашу децу (коју им Ви доводите недељом у цркву ‘на изволте’), а Ви силујете правду”.
На крају, замерен му је и део са четврте странице;
„… Ваше тзв. Хрватско правосуђе то јест, кривосуђе, је документовано доказана, неморална, лажовска институција.”
Где су пресуде „бранитељима”?
У одговору на захтев за покретање дисциплинског поступка, Васиљковић је затражио могућност да докаже своје тврдње.
„Како би се утврдила истинитост мојих тврдњи да је хрватско правосуђе нацистичко потребно је не само упоредити доказне стандарде који се у правосуђу примењују према мени и другим Србима, а у поређењу са Хрватима, већ и пронаћи барем једног хрватског бранитеља осуђеног за ратни злочин који је након одлежаних девет десетина казне још у затвору.”
Путовање кроз време
Аргументујући своје тврдње, Драган Васиљковић се у више наврата осврнуо на пресуду којом је правоснажно осуђен на 13,5 година.
„Погледајте будалаштину на страни 19 пресуде. У првом пасусу видећете како хрватски нечасни судија измишља ‘доказе’ против Србина тако што њему (судији) ‘произилази’ да је чланак објављен 8. 7. 91. у највећем југословенском дневном листу „Борба” (пре интернета и дигиталне фотографије) некако објављен пре него што га је новинар написао. Тако нешто само будала може написати наравно, будала без стида који се руга здравом разуму”, навео је Васиљковић.
„Последњи сте спаљивали вештице”
Драган Васиљковић тврди да је жртва „деликта мишљења”.
„Ја разумем да сте ви овде на периферији Балкана мало изоловани од цивилизованог света, али цивилизовани свет се згражава на тзв. вербални деликт који се примењивао у судству током комунистичке владавине на овим просторима. Хрватска је пронашла начина да потоне још дубље у неправду и неморал, него што је била за време владавине комунизма. Хрватско злочиначко тзв. правосуђе, мене не оптужује за вербални деликт већ за ‘деликт мишљења'”, навео је Васиљковић и подсетио да је његова допуна уставне тужбе предата у “затвореној, заштићеној и усмереној комуникацији”.
„Хрватска мора бити једина земља у Европи где постоји ‘деликт мишљења’. Разумљиво је то, јер ако чак и површно проучимо срамотну историју Хрватске, научићемо, да је Хрватска била последња регија у Европи где је судство примењивало ‘malleus maleficarum’ (маљ за вештице, п.а.), па чак и спаљивање „вештица” у Загребу. Најчешће жена наравно, јер као што знамо, за спровођење „правде” на тој затуцалој периферији Балкана претежно су били задужени хомосексуалци и католички клеро-педофили (који обично не симпатишу жене пуно, баш). Та пракса је заустављена тек интервенцијом Њ. К. В. краљице Терезије”, написао је Васиљковић.
Нисам дошао да ратујем
Осврћући се на закључак другостепене пресуде да је из Аустралије стигао у Југославију како би ратовао против Хрватске, Васиљковић тврди да је то још једна измишљотина проглашена доказом против њега.
„Документовано је да сам напустио Аустралију још 1984. године. То је давних седам година пре него што је започео рат у Југославији. Вероватно док је тај судац као члан Комунистичке партије још певао: ‘Друже Тито ми ти се кунемо!’
Ја нисам ‘дошао’ ниоткуда у рат да бих ратовао против Хрватске како тај лажов измишља без иједног аргумента наравно. Мене је рат затекао у мојој домовини Југославији, где сам живео и радио као комерцијални пилот и власник прве приватне авио-компаније на простору Југославије. Рекох, нисам дошао да ратујем, већ сам био приморан да браним домовину од повампирених усташких злочинаца типа Миро Баришић, страних плаћеника, хохштаплера и наркомана и домаћих издајника типа Титови генерали Фрањо Туђман, Домазет, Шпегељ, Тус… којима положена официрска заклетва значи колико и хрватском тзв. правосуђу истина, част и поштење. Разумљиво, за такве људе узор и хероји су Степинац који је носећи поносно српску шајкачу на главу драговољно пуцао на Хрвате и Бан Јелачић који је за Аустро-угарску круну поробио Хрвате. Немају Хрвати боље, шта ће?”, навео је у одговору на дисциплински поступак који је против њега покренут у затвору у Лепоглави.
Штрбац: Смешан поступак
Саво Штрбац, директор Веритаса и члан Тима одбране Драгана Васиљковића каже да је реч о најсмешнијем дисциплинском поступку који је икада видео.
– Читајући образложење за покретање дисциплинског поступка очекивао сам да ће предложена казна бити најмање вишемесечна самица, без да Капетан Драган види сунца и месеца. Уместо тога, он ће условно бити кажњен једном од најблажих могућих дисциплинских мера и то – условно. То само показује да је и у Хрватској очигледно свима јасно да је он осуђен без доказа и да нема потребе да га додатно малтретирају – каже Штрбац и објашњава да су Васиљковићеве оптужбе у допуни уставне жалбе биле довољне да се против њега покрене кривични поступак.
– Свака држава која држи до себе и својих институција би морала да реагује, али све је на крају пребачено на процес унутар зидина затвора у Лепоглави зато што је апсолутно свима јасно да је осуђен невин и да му казна истиче 26. априла следеће године и то без да му је опроштен и један дан или сат у затвору. Тога је свестан и Уставни суд Хрватске који ће одлуку по жалби на пресуду највероватније донети тек пошто се Васиљковић нађе на слободи. Истовремено, сви су свесни да ће се он жалити Суду за људска права у Стразбуру и да ће тамо добити тај процес – наводи Штрбац.
Ђ. Баровић / Вести
