Понтон смрти
После победе на Церу 1914. године српска војска је по захтеву савезника прешла у Срем. Ту се одиграла мало позната битка
После победе на Церу 1914. године српска војска је по захтеву савезника прешла у Срем. Ту се одиграла мало позната битка
У пуку „Хајдук Вељко“ на Солунском фронту командовао је једном јединицом поручник Станојло, сељак из села Смедовца код Неготина, предратни шверцер преко Тимока. Као народски човек није се одвајао од својих војника, увек им причајући о којечему, корисном и забавном.
Крајем 1915. године српска војска, државни врх и део народа повлачили су се преко албанских и црногорских планина, у изузетно суровим условима – суочавали су се ниским спољним температурама, глађу, болестима, исцрпљеношћу, непријатељским нападима.
На почетку Првог светског рата одређени одреди српске војске деловали су у Босни. Командант једног од њих био је Коста Тодоровић
Били су странци у Србији. То им није сметало да 1914. године, раме уз раме са српским браниоцима, стану у одбрану Србије и своју судбину поделе са судбином српског народа. Једно је сигурно, Србија је била њихова домовина.
Свети и праведни Урош био је син јединац Српског цара Душана Силног и блажене царице Јелене, која по роду беше сестра Бугарског цара Јована Александра.
Пре једног века српска војска и избеглице, после повлачења преко Албаније, стигле су на обалу мора. Тамо су их, уместо помоћи савезника и евакуације бродовима, дочекале нове муке и искушења
На данашњи дан 1912. године у Нишу је формирана Ваздухопловна команда и Аеропланска ескадра, a Србија се нашла међу 15 земаља које су у свом наоружању имале војну авијацију.
Знаменити Врањанац, чија су дела недавно откривена, Михајло Стевановић – Цупара, одиграо је велику, ако не и кључну улогу за коначно ослобођење хришћана јужних крајева од Турака. Био је први српски инструктор специјалних снага, као и обавештајац.
Чувени руски снајпериста Василиј Зајцев умро је на данашњи дан 1991. године. Ево неколико историјских чињеница о човеку чије ратничке вештине су и данас предмет војно-тактичких изучавања у свету.
Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.
Битка код Битоља је била трећа велика битка коју је водила српска војска против османлијског царства и одиграла се близу Битоља. Трајала је између 16. и 19. новембра 1912. године. Српска војска је одлучно поразила османлијску војску у овој бици и ушла у Битољ 19. новембра 1912. године.
Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године у близини Куманова, између српске и турске војске.
Јевто Јевтовић је Гојногорац, једини редов српске војске који је изнео на плећима брдски топ, не бацивши га у бездан Проклетија. Има ли Србија данас таквих чудеса
На данашњи дан 1918. „Марш на Дрину“ српског композитора Станислава Биничког је први пут одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом светском рату. Уз звуке марша победоносно је корачала Дринска дивизија славне српске војске.
Речима „Немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу!“ мајор Драгутин Гавриловић ушао је у историју када је пре сто година охрабрио браниоце Београда пред одлучујућу борбу са аустроугарским и немачким снагама.
Петар Ашкраба Загорски, књижевник, публициста и „истраживач античке историје“ српског народа, тврди да поседује необориве доказе о постојању „прастаре српске државе“ на Балкану која се, према његовим речима, простирала од Алпа до Солуна и која је носила назив Загорска Србија!?
На грчким острвима Крф и Видо сутра и прекосутра ће бити одржане комеморативне свечаности поводом 99. годишњице искрцавања српске војске на та острва и у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске армије.
Пантелија Јуришић је по писању дивизијског ђенерала Теодосија Луковића једини виши ђенералштабни официр Српске војске који је одликован са пет ратних одликовања са мачевима. За испољену храброст у командовању два пута је одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена.
Битка на Мишару или Бој на Мишару је битка вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске на брду Мишар код Шапца од 13. августа до 15. августа (односно од 1. до 3. августа по јулијанском календару) 1806. Ова битка је једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.