Пише: Бранко Драгаш
Сириза је очекивано победила у Грчкој.
Ципрас је постао премијер.
Нисам се оглашавао, јер сам чекао прве потезе Ципраса.
Морам да будем врло опрезан према политичарима.
Једно причају у предизборној кампањи, другачију политику воде кад постану власт.
Никада не знате код политичара шта мисле.
Шта је проблем код Сиризе и Ципраса?
Програм који су изнели је списак лепих жеља.
Нема конкретних решења.
Али, нека то буде мањи проблем.
Желим им успех у спровођењу тог програма.
Било би добро за европске народе да успеју.
Уздрмала би се успавана и остарела Европа.
Већи проблем је како су дошли на власт.
Сиризу је финансирао Џорџ Сорош.
Чувени шпекулант и преварант.
Који ради за Ротшилде.
Који, опет, вековима раде само за себе и Фамилију.
Подсетићу вас, Сорош се хвали да је прву милијарду зарадио на краху фунте.
Замислите, мали мађарски Јеврејин, емигрант, сиромах, надмудрио моћну Националну банку Енглеске.
Која је у власништву Фамилије од 1694. године.
Давид је победио финансијског Голијата.
Кобајаги!
Како је то била немогућа мисија, објашњење је да је Фамилија изабрала мађарског сиромашног емигрантда да буде брендирано лице за њене будуће послове.
Чекали су почетак транзиције у Источној Европи.
Тако је сиромашни мађарски емигрант постао заштитник неолибералне идеологије.
Којом су урушене државе и народи доведени у дужничко ропство.
Када Сорош даје новац он инвестира паре које су власништво Фамилије.
Фамилија улаже из интереса. Нема милости и хуманости.
Све је добро испланирано.
Изазивају се светски ратови, стотине милиона људи гине, само да би Фамилија профитирала.
Заправо, Фамилија највише зарађује када реке крви у бујицама теку.
Зашто је Фамилија финансирала Сиризу?
Зашто радикалну левицу? Сада њоме плаше Европу?
Одговор је једноставан – игра је постала досадна.
Потребно је промешати карте.
Игра мора да буде интересантна.
Победом левице у Грчкој размрдава се политичка клима у Европи.
Нарочито у Италији, Шпанији, Португалији и Француској.
Које су банкротирале.
Истовремено Лондон задаје последњи ударац Берлину.
Четврти Рајх није више није могућ.
Треба спречити монетарну доминацију Берлина.
Који је вешто искористио стварање еврозоне.
Природни савез Берлина и Москве је уздрман ратом у Украјини.
Лондон не жели тај савез.
Украјинци су испали глупи.
Уместо да спас траже у савезу са братском Русијом, поверовали су крсташима.
Командат специјалних јединица у Украјини је отворено признао капитулацију.
Запад нас је издао, каже разочарани комадант.
Лондон је успео у својој превари.
Створена је тампон зона између Берлина и Москве.
Сада им треба Грчка да разбије ЕУ и еврозону.
Радикални левичари се удружују са радикалном десницом и стварају владу.
Заједничко им је мржња према Бриселу.
То што Брисел мора да пропадне је добра вест.
У мочварама се не може градити Вавилон.
Добро је што Грци траже ратну одштету од Немачке из времена Великог клања.
Добро је што Москва, такође, прави математику ратне одштете од Немачке.
То је добро јер показује да европски народи имају сећање.
Крваву прошлост никада не смемо да заборавимо.
Морамо знати ко је био на којој страни.
Ципрас за сада игра по плану Фамилије.
Међутим, то је опасна игра са ватром.
Уколико запали народну ватру незадовољства, букнуће велики европски пожар.
Фамилија више неће моћи да га контролише.
Тада ће се показати да ли Ципрас има историјску снагу да управља ватреном стихијом.
Или је мали од кужине.
Потрчко.
Данас је још рано да дајемо оцене.
Навијам за њега.
Игра је постала занимљивија.
Нешто ће морати да се догоди.
Што пре, то боље за све народе Европе.
Боље и за нас Србе.
Београд, 11.02.2015.
Извор: dragas.biz
