Како то обично бива у сваком рату, прво страда истина. Лаж, као примарна муниција, у рафалима бива решетана из катодних телевизијских цеви ономад, а данас из свих доступних медија.
Када је у марту 2014. године куцнуо час да се застава Русије подигне усред Севастопоља, Константин, који је читав живот чекао и сањао тај тренутак, имао је код себе све – храброст, добру вољу, радост, узбуђење, срећу, све сем – заставе!
Наш велики песник Милан Ракић са места конзула у Приштини, пише: „Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке.
Начелник Генералштаба Војске Србије донео је 6. јуна одлуку да се војни аеродром „Батајница” преименује у Војни аеродром „Пуковник – пилот Миленко Павловић”.
Грачаница већ данас сјаји и дочекује дан којем не треба датум да би га познао, као што од оца не тражиш личну карту да би се уверио да је ту, иако га видиш. Дан који сваки пут сване исто, а замине по рефлексији наших дела.
Мото-клуб „Ноћни вукови” Републике Српске организоваће тродневну туру под називом „Видовдан 2019 – путевима Српске”, која ће трајати од 26. до 28. јуна.
Огреших се о једнога борца, о јунака Предрага Леовца, срамота ме, таква јуначина, чека песму двадесет година. А он није чекао ни трена, крену кад се огласи сирена.
Из штампе је изашла књига путописа српског новинара Зорана Шапоњића, уредника „Искре“, под насловом „Руски крст.“ Kњига је настала током вишегодишњих путовања Шапоњића по Русији и доноси путописе са Kрима, Бајкала, са далеког севера Русије, из Санкт Петербурга и са Волге.
Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган кажњен је са 30 дана самице у хрватском затвору у Лепоглави због наводног обраћања српским медијима путем писама, али његов адвокат Драган Палибрк у изјави за Тањуг указује да се Васиљковић није ниједном обратио медијима већ искључиво њему.
Поводом Дана Русије, одржан је пријем у руској амбасади у Београду уз концерт Кубањског козачког хора, најпознатијег музичког ансамбла који изводи најпознатије козачке песме уз пратњу на традиционалним инструментима. Директор овог хора, Анатолиј Арефјев, примио је у амбасади Руске Федерације Орден Балканске козачке војске првог реда са златним мачевима за неизмеран допринос популаризацији козачке културе, а уручио му га је главни атаман Балканске козачке војске, пуковник Војислав Видаковић. Делегацију српских Козака су, поред Видаковића, чинили и начелник штаба, Велиша Миљановић и козачки мајор Бошко Козарски.
У историји сваког народа постојали су тешки тренуци који су доводили у питање сам његов опстанак. Међутим, често се дешавало да се појединци, иако усамљени у свом науму, супротстављају тој злој судбини која је задесила народ.
Бити руски амбасадор у Србији није једноставна, али ни обична дипломатска дужност. То је мисија појединца, подједнако важна и за целокупан српски, али и за руски народ. Некада бољи и способнији, понекад и не нешто предузимљиви, руски амбасадори у Србији су увек заузимали посебно место међ' Србима, јер се у њих гледало као у апостоле слободе и светске правде.
Руски добровољац из рата на Косову и Метохији Алберт Андијев, поводом годишњице битке на Паштрику, казао је да није важно што је тада изгубио око, јер је сачувао срце и све док буде куцало – он ће бити уз српски народ.
Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, осуђени за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, тражиће ново суђење јер су, како тврде, прикупили нове доказе којим ће показати да немају никакве везе са атентатом.
У Зворнику је обиљежено 27 година од формирања Зворничке бригаде и Специјалне јединице Вукови са Дрине. Борци ове бригаде учествовали су на бројним ратиштима од Подриња, Крајине до Херцеговине. За одбрану Српске живот је дало 535 бораца, а 1.800 их је рањено.