Одлучујући у кривичном предмету опт. Берчек Бранка, Врховни суд Србије у Београду, као суд трећег степена, заузео је у свему другачије тзв. тумачење о истом правном питању.
Превара коју ћу осветлити почива на два међусобно супростављена сведочења Вука Драшковића о наводном атентату у Будви 16. јуна 2000. године и поврх свега, подједнаком егзистирању обе те верзије у правноснажној пресуди, уз ћутање о томе, од стране поступајућих судија.
На великом бојном пољу где крвави зној се лије, Вук љутито с душманином за слободу битку бије. Литре зноја проливено на прашњавом полигону, и по киши, сњегу, блату по стјенама и кањону.
Када се алфа мужјак огласи и окупи чопор око себе да би заштитили територију и сам опстанак на истој, сви као један се одазивају и гледају у свог вођу.
Обилазећи положаје своје јединице 1995. године, негдје око Дрвара свратим у један ров да одморим и да са војницима поједем дневно следовање оброка. Конзерва је била, не имадох отварач и пожалих се борцима. Један војник из групе скочи, узе конзерву и поче је отварати.
Професорима Правних факултета широм Србије, Друштву судија Србије, Заштитнику грађана, међународним организацијама и другим мислећим људима који знају ко им и чију главу носи.
Документарни филм „Деца бесмртности” говори о једном од најстрашнијих догађаја у новијој српској историји – Рацији у јужној Бачкој, коју су спровели мађарски окупатори јануара 1942. године.
На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије Душанка Вишњић, данас Лаловић, прича да још памти лица злочинаца, довикивање и пуцњаву док су покушавали да је ухвате.
Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган поднео је Комитету УН за људска права представку против Аустралије и Хрватске због нелегалности притвора и екстрадиције, али две државе још увек нису одговориле на представку, иако су то биле дужне да учине у року од шест месеци.
14. децембра 1991. године у преподневним сатима, након што су признали да су они заиста били у кући Михајла Зеца и убили га, признали су да су убили и Марију и Александру. Требало је урадити увиђај на Сљемену, на месту њихове ликвидације.
Куд су прошли „Вукови са Дрине”, није било стазе ни пртине, а прешли су преко девет гора, са Легендом на челу „чопора”. А пред њима, 'еј моји синовци, бежали су Алијини ловци.