Освета страдалника
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Више од стотину српских духовника, академика, професора универзитета, доктора наука, друштвених и јавних личности потписали су Петицију против увођења санкција Руској Федерацији
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Милорад Улемек Легија бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) привремено је прекинуо протест у Посебном одељењу Казнено-поправног завода у Забели.
Милорад Улемек Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), који се налази на издржавању затворске казне у Посебном одељењу Казнено-поправног завода у Забели, ступио је у штрајк глађу јер су му константно ускраћена Уставом гарантована права.
Тамо, иза бедема затворске тврђаве, физички одвојен од породице и целог света, на хлебу са седам кора, пуковник Милорад Улемек Легија пише књигу „Самурај – затворска филозофија” и дарује нам је као још једно своје књижевно дело, којим се богати српска књижевност.
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
Одалке ти право да поклањаш оно што сам ја у крви ослободио?! Одакле ти право да пљујеш на жртве оних које сам ја предводио?!
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Једна од измена закона коју су договорили лидери Српске у Бањалуци ће бити да ко год назове Републику Српску или српски народ геноцидним иде у затвор.
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
„За мном, браћо” говорио Вељко, Никад борбе није се одреко. Бранио је народ у Крајини, Гдје год Србин постоји и живи! Све од Книна до Требиња града, Иде Ђенерал да потуче гада. Свуд је српске он душмане био, Ризиков’о живот, главу није крио!
Тек двадесет им’о љета, командир је био вода. Херој Мрга звијери тјера, тог Насера, злобног рода! 28. сребреничка дивизија, у расуло док је пала. Милићевић хитао је, на рафале од душмана!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Натопљена крвљу кроз векове ти си, Бранила си образ целом Српском роду, Ал’ без борбе никад предала се ниси, Синови ти твоји донеше слободу.
4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.