Зашто ЛСВ инсистира да се Војводина прикључила Србији 1945.

Чедомир Антић: Оба ова датума 1918. и 1945. проблематична су као историјски основ права грађана на аутономију Војводине.– Игор Мировић: Позивањем само на скупштину из 1945. намерно се ниподаштавају и маргинализују одлуке Велике народне скупштине из 1918.

Нови Сад – Пречишћеним текстом Декларације о заштити уставних и законских права Војводине, обезбеђена је већина у војвођанском парламенту, али и настављено саплитање о историјске чињенице. Наиме, прихваћени амандман Лиге социјалдемократа Војводине на став два говори да је „аутономија Војводине историјско и природно право њених грађана, јер је настала и потврђена вољом њених народа на Скупштини изасланика народа Војводине у Новом Саду 30–31. јула 1945. када су они јединствено одлучили да се Војводина, као аутономна покрајина, прикључи Србији.” Та реченица је произашла као својеврсно компромисно решење, јер је за Савез војвођанских Мађара било неприхватљиво да се као природно право грађана на аутономију узима датум из 1919. године, али је отворила још већи раздор између власти и опозиције. За историчара Чедомира Антића оба ова датума су проблематична као историјски основ права грађана на аутономију Војводине.

– Дакле, 1918. и 1919. година су као датум биле нетачно узете јер Војводина тада није постојала, а српски крајеви у Јужној Угарској су одвојено приступили краљевини. Када је реч о 1945. години, ту нема говора о било каквој демократији. Ако постоје замерке да одређени представници мањина 1918. године, конкретно Немци и Мађари, нису хтели да уђу у састав српске државе, те мањине су 1945. године биле прогоњене. Немци су преживели потпуно етничко чишћење а Мађаре је таквесудбине спасила само чињеница да је Мађарска била виђена као будућа комунистичка земља – објашњава Антић и наставља:

„Уопште ми није јасно на какву се онда демократију позивају предлагачи текста декларације. То је била демократија ’ћораве кутије’. Више десетина хиљада људи у Србији је било избачено са бирачког списка. Подсећам да је управо у то време 95 одстобирача на Косову и Метохији наводно одлучило да живи у Србији и Југославији, све то наводно само три месеца после великог албанског устанка. Посебно ме чуди да мађарска страна у томе учествује. Није логично да са једне стране одобравају подизање споменика хонведима у црквама, а са друге да подржавају одлуке управо режима који је 1945. године победио фашизам али и прогонио многе невине људе у Војводини”.

Он наводи да се пречишћени текст декларације доживљава као још једна провокација владајуће коалиције у покрајини којој, каже, није успело да постигне додатни притисак приликом усвајања Бриселског споразума.

„Ако је њихова прва идеја била бесмислена, онда је ова сада у потпуности парадоксална. Мислим да је сад сазрело време да почне демократско укидању АПВ”, истиче председник Напредног клуба.

Чињеница једа је природа историјских односа на просторима Војводине изузетно сложена, што се као образложење наводи у амандману ЛСВ-а. За опозициони ДСС овај амандман је ипак „неопевана срамота” јер се, каже председник покрајинског одбора те странке Бранислав Ристивојевић, на историјски легитимитет Војводине позива „неком козачком седницом коју су партизани организовали и спровели у сенци вешања”. У ЛСВ-у не виде ништа спорно у том амандману:

„Опозиција жели по сваку цену да подигне атмосферу која је и овако била узаврела, а то што се ми позивамо на догађај из наше историје који је везан за антифашистичку борбу очигледно је страно неким десно оријентисаним странкама”, каже шеф посланичке групе ЛСВ-а Бранислав Богарошки.

С друге стране, председник Савета за Војводину Српске напредне странке Игор Мировић, објашњава за „Политику” да антифашизам нема никакве везе са том скупштином, јер је антифашистичка борба завршена два месеца пре њеног одржавања.

„Дакле, тада се по неком авнојском кључу скупила једностраначка скупштина и донела неке закључке који имају реченицу да се Војводина прикључује Србији. Све се дешавало у потпуно недемократском, једностраначком контексту, док су вршени велики масовни злочинио чему сведочи књига ’Извештај одељена за заштиту ОЗНЕ за Војводину’ коју свако може да види у Архиву Војводине. Позивањем само на ту скупштину намерно се ниподаштавају и маргинализују одлуке Велике народне скупштине из 1918. године. То до сада никоме није пало на памет, чак ни тим комунистичким властима 1945. године”, наглашава Мировић.

За напредњаке је допуњени став два у декларацији много екстремнији него првобитна формулација у којој се није наводио датум и која је давала могућност различитог тумачења.

„Ово је врло перфидна формулација и отворена претња. Јер као што се наводи да је скупштина преко својих представника одлучила да се Војводина прикључи Србији, значи ли то да преко истих може и да донесе супротну одлуку? Ово је опасно јер се Устав Србије спомиње тек у следећем ставу Декларације”, објашњава Игор Мировић.

Декларација о заштити уставних и законских права АП Војводине пред посланицима ће бити на седници у понедељак.