Зашто ће Александар Вучић доживети крај премијерског мандата пре него што га и започне

Пише: Никола Влаховић

aleksandar-vucic

У сусрет судњем дану

Страх Александра Вучића да преузме одговорност за наступајуће догађаје у Србији, све је видљивији. На све начине је одуговлачио тренутак кад би требало да јавност упозна са саставом будуће владе. У тој влади биће најмање победника мартовских избора 2014, а највише „стручњака“ и економских убица и особа које су судбински везане за Вучића, попут Миодрага Ракића, бившег шефа кабинета Бориса Тадића и несумњиво, првог Вучићевог „кадровика“, који може свакога да изабере или смени. Са друге стране, жеље и потребе америчке и европске бирократије, укључујући њихове банке и крупан капитал, такође су велике. Већина Вучићевих министара у новој влади биће њихови људи.

Вучић се спрема за невиђено насиље над грађанима Србије, али и над онима који ће му бити подређени, уколико не испуњавају обавезе према евроамеричким институцијама које раде на дављењу Србије. Његова будућа влада, већ сада се слободно може назвати „страхо-владом“, јер ће јој то бити једини програм-ширење страха и панике. Председник Томислав Николић је без устручавања рекао да је „ово последња шанса за Србију“!

Да ли то значи да је српски судњи дан близу?

У тренутку док овај број магазина Таблоид одлази у штампу, потпуно је неизвесно ко су нови министри у Вучићевој влади и колико ће их бити. Сигурно је само једно: победничка Српска напредна странка (СНС), која је са освојених 158 мандата у Скупштини Србије апсолутни победник мартовских избора 2014, остаће кратких рукава. Наиме, Александар Вучић је последњих две недеље неколико пута поновио да СНС неће имати више од шест министара у новој влади, што је изазвало шок у његовој странци, а онда и озбиљну побуну, која и даље траје у врху странке, мада се његови медији својски труде да је прикрију. Не знајући шта да ради и потпредседник СНС, Небојша Стефановић, два дана је узалуд изјављивао: „…Биће познат састав нове владе, за дан-два, сутра-прекосутра“.

Неколико функционера СНС, отворено је рекло на последњој седници председништва СНС, да „…Људи су током кампање изгарали на терену, али не због нестраначких људи, већ због себе и страначких колега, и нису гласали за неке тамо експерте ни за Вучића, него за то да СНС има што више министара у влади“.

По свему судећи, воља бирача на протеклим изборима, ма како она била погубна у овом случају, изиграна је на најгрубљи начин. Вучићева превара нигде није тако видљива као на примеру избора министара. Уместо да изађе са својом идејом кога ће увести у нову владу, он чека да му „међународни фактор“ и његови „демократски пријатељи“ одреде ко су носиоци министарских мандата.

Одуговлачећи колико год може, Вучић је прибегао разним тактикама. Једна од њих је прича о „програму“ владе па је на новинарско питање, кад ће саставити нову владу, рекао: „…Тренутно пишем програм рада будуће владе Србије и то је приоритет“. Сигурно је да од тог „програма“ није ни слова написано. Вучић га једноставно нема. Његова „програмска“ начела су следећа: да превари бивше радикале, сада напредњаке, отимајући им освојену власт, да „на мала врата“ уведе у владу све бивше „демократске“ штеточине (макар радили иза сцене и на тајним локацијама), да заврши са предајом Косова до краја, да Србију одвуче што више од Русије и преда је у руке међународним мешетарима, арапским шеицима, банкарским лихварима и економским убицама.

Многи у Српској напредној странци коначно постају свесни да Александар Вучић не формира владу, него да то чини његов интимус Миодраг Ракић, што се види и по најавама да ће бивши ДОС-ови „експерти“ поново да заузму најодговорније функције у држави.

Већ је потврђено да ће један од министара бити и Кори Удовички (рођена у Ла Пазу, Боливија), бивша специјална саветница министра финансија и привреде у Влади Србије, касније и министарка за енергетику и рударство и гувернер Народне банке (изабрана 23. јула 2003. године и на тој функцији остала до 25. фебруара 2004. године, када је опозвана због нелегалности током гласања у Скупштини Србије). Њен ујак, бивши председник Боливије, Гонзало Санчез де Лозада, свргнут је као најгори диктатор, јер је почео да заводи сурови „либералну економију“, заправо класичну отимачину за интересе крупног капитала, која је данас на сцени у и Србији и због које пате милиони грађана.

Зашто Вучићу треба Кори Удовички, жена која је била, између осталог, и директор регионалног бироа Развојног програма Уједињених нација за Европу и Заједницу независних држава (земље бившег Совјетског Савеза). Не треба много знања да би се закључило каква је тежина њених релација са светским банкарским круговима који већ годинама даве Србију. Такође, јасно је и зашто је Вучићу одређено да је ангажује и ко је то одредио. Прецизније речено, оваквом дужнику, каква је Србија, повериоци су послали свога „заступника“ који ће да седи и Влади Србије и контролише „развој ситуације“. Раније су то били бивши министри Лабус, Динкић, Ђелић, Влаховић, а сада ће то бити Кори Удовички и, како рече Вучић, „још неки експерти“.

Скоро је сигурно да ће Кори Удовички у новој влади бити главна карика за везу са бившим ДОС-овим економским убицама, међу којима је Динкић најактивнији, упркос томе што је поражен на изборима. Вучић озбиљно рачуна на њега као „човека из позадине“, понајвише због тога што је до гуше упетљан у случај склапања магловитих послова са арапским шеицима. И не само то, него је Динкић особа која је заштићена од најмање две велике светске банке, због услуга које је направио у време најжешћег економског поробљавања Србије.

Као верни поданик западне алијансе и њених злочиначких активности у источној Европи и на Балкану, Вучић је у обавези да склони, сачува и дискретно ангажује све поменуте и непоменуте ДОС-ове министре. Ту почиње и ту се завршава Вучићева улога у новој влади. 

Сигурна позиција досадашњег министра финансија Лазара Крстића у влади Александра Вучића, представља тежак пораз здравог разума и изазива бес, како код чланова Српске напредне странке, тако и код свих других који су гласали на последњим изборима за нека нова лица. Јер, Крстић још увек није показао своју диплому са Јејла, нити је нострификовао. По свему судећи је и нема, па зато и врши дужност министра финансија са дипломом средње школе. Многи оправдано гаје наду да ће у новом сазиву Скупштине Србије, само Борко Стефановић, посланик Демократске странке, натерати и Крстића и Вучића да се изјасне по овом питању: или та диплома са Јејла постоји или не постоји!

Ко да спаси нацију? Вучићева влада?

Како се ближи дан када би морао да саопшти имена министара, Вучић је све нервознији. Већ данима галами: „…Нећу никога да терам да уђе у Владу! Ако неко није спреман да ради као део тима не треба ту ни да буде!“. Уље на ватру додали су поједини чланови председништва СНС кад су га питали како је могуће да уопште нуди коалицију са Борисом Тадићем за кога је више пута рекао да је упропастио земљу. Видно узбуђен, почео је да бунца о томе како је „Србији сада потребна влада националног спаса“ (као да ће да је спас у онима који су је већ упропастили!). Срећом, Тадић је умислио да је већи него што јесте па је почео да условљава своје ангажовање избацивањем социјалиста из комбинација за будућу владу, чиме је сам себе још једном послао у ружну политичку прошлост.

Данима је Вучић смишљао нове верзије преваре са министрима у новој влади. Говорио је, између осталог да ће бити другачија структура владе, да она неће функционисати као феуд, и да јавна предузећа неће потпадати под министарства већ ће постојати посебно тело које ће контролисати њихов рад. Једна од његових типичних лажи била је и тврдња да неће руководити ниједним од ресора, „будући да ће бити премијер“.

По свему судећи, ни председник Скупштине Србије неће бити из редова победничке Српске напредне странке! То је Вучић већ најавио рекавиш како ће „СНС прихватити да неко од опозиционих посланика буде председник Скупштине Србије у првој години уколико се постигне договор да буде ротације председника парламента на годину дана“. То значи да је Вучићев интимни пријатељ Миодраг Ракић на све мислио, па чак и на могуће бурне реакције чланова СНС због отимања ове важне функције. Прича о „ротацији“ смишљена је само да се бившим љутим радикалима мало „заврти у глави“, како би лакше поднели незапамћену отимачину легитимних права, коју су доживели као победници на изборима у марту ове године.

Одлажући колико је год могуће лицитирање именима кандидата за министре у новој влади, Вучић је сопственој странци подметнуо и „случај града Београда“ као тему, рекавши: „Изнео сам Председништву дилеме у вези с избором градоначелника, то је била тема ове седнице и то је разлог зашто нисам могао да кажем ко су све министри из СНС „.

Горки крај на самом почетку

Без обзира на то колико се Александар Вучић трудио да са најмањим бројем министарстава за СНС испуни очекивања Миодрага Ракића, али и највећих банкарских корпорација-поверилаца (ЕБРД, ММФ, Светска банка), на самом старту његовог премијерског мандата, мораће да уђе у авантуру ребаланса буџета за 2014. годину, како би уопште могао да постигне било какав договор о аранжману са Међународним монетарним фондом.

Србија је на ивици банкрота. Он може да се деси најдаље за шест месеци. Вучићеве приче о томе да ћи бити видљив „напредак привреде и повећање броја радних места“ потпуно су супротне ономе о чему свакодневно труби („тешке и болне структурне реформе“ и слично). Већ до лета. Чека га доношење нових закона о раду, стечају, приватизацији, државним службеницима, планирању и изградњи, фискалну консолидацију…Сваки од тих закона директно ће ударити у темеље његове бирократије. Сви они коју су гласали за њега, јер су преко странке и страначких пријатеља дошли до радног места, сутра кад остану без посла, јуришаће и на њега и на странку за коју су дали глас.

До краја 2014. године, Вучићева влада мора да негде измисли три милијарде долара, а он и његов „рачуновођа“ Лазар Крстић лажу народ како ће да уштеде 400 милиона евра. Кажу, ако то ураде, даће им ММФ још кредита! Као и његов непосредни шеф, и Лазар Крстић износи невероватне противречности, па је тако изјавио да је Србија „уштедела“ али да је дефицит на месечном нивоу дигнут до чак 7 милијарди динара!

Недавно је делегација ММФ-а, после посете Београду, отишла без икакве јавне изјаве. Убрзо, чуло се из кругова око владе да је ММФ захтевао да се у преосталим домаћим банкама „испита порекло капитала“, али и да те банке, по потреби, буду ликвидиране. Овакво понижење није доживела ниједна источноевропска земља током такозване транзиције која је убила на стотине милиона људи, и то без метка.

Реформа пензионог система такође може да уклони Вучића са власти за мање од пола године. Мада се јавно заклињао да „пензије нико не сме да дира“, делегација ММФ-а му је дала „пројекти задатак“, да удари по пензијама! И то ни мање ни више, него да их „среже“ на 50 одсто просечних плата и да се радни век „продужи“ и за жене и за мушкарце, како се из државног буџета не би у пензијски фонд доливала скоро половина потребних средстава. Да су му предложили и да побије барем пола од армије српских пензионера, ни то му не би помогло да преживи на месту мандатара првих шест месеци.

Укратко, Вучић је обавио све најпрљавије послове за интересе САД и Европске уније, предајући Косово и гурајућуи косовске Србе у канџе албанске нарко-државе. Ускоро, он им више неће требати.

Према Русима не може да се окрене, јер су му руке везане у седишту англоамеричких обавештајних служби. Са друге стране, од послова са Русијом, пре свега од спасоносног пројекта гасовода „Јужни ток“, он лично не може да извуче никакву политичку добит. Напротив, како се гасовод буде градио, тако ће Вучић бити све више у немилости Руса, јер су сви кључни противници „Јужног тока“ Вучићеви пријатељи и министри из редова некадашњег ДОС-а, а касније и две Тадићеве владе. Све говори да за Вучића долазе црни дани. Његов крај на самом почетку одредили су он и који су га и поставили са циљем да превари Србију. Знали су да једног развиканог националисту могу да подметну како би продао још мало демократске магле. И сада знају, да таквог бескичмењака и послушника могу да макну кад хоће. И то му следи, чим оптрчи још један мали круг, полусезону, кратку као летња киша…

Извор: Таблоид




2 коментара

  1. BORIS

    Nemogu da verujem sta sve dopustamo, nemogu da verujem da ce mo dopustiti da potonemo? Sta ce sutra nasa deca ? Zar se mi kao gradjani nista nepitamo?? Zar da docekamo kraj skrstenih ruku i nadamo se lazima?? Zasto narod toliko godina u nazad cuti? zar smo svi zadovoljni? zar svi lepo zive? Ja ljudi sa tri posla i tri sina jedva sklapam da prezivim i uvek dugujem a deca mi nemogu na eskurzije, nemaju redovno nove garderobe , kuca mi se rusi, kredit me gusi i jos tonemo!!! Sta je istina a sta je laz , umoran sam da bi nekom verovao vise , SAMO ZELIM DA VIDIM REZULTATE I POMAK DA IDEMO NA BOLJE!!!!!!!!!

  2. Slavko Jakovljevic

    Vučić je hohštapler!!!
    Ko je hohštapler ili ništavilo?
    To je stvor koji poseduje sledeće osobine: Izdajica, neprijatelj, lažov, lopov, prevarant, obmanjivač, cinik, nekulturan i drznik!!! Pa to je Vučić!!! Vučić je jedno pravo ništavilo (zašto to ne reči) koji je Srbiju na drzak nacin pretvorio u pravi životinjski rezervat. Vučić je medijskom prevarom naroda osvojio i došao na vlast koju je odmah uzurpirao i zloupotrebio. Potom je stvorio potpunu medijsku blokadu i u tom mraku odavno spaljuje Srbiju. On u Briselu seče glavu Srbije i Srpskom Narodu. Vučić stalno krije i laže Srbe šta potpisuje u ime Srpske Nacije u Briselu. Dovoljan je samo taj razlog zasto Vučića treba pod hitno uhapsiti i strpati u pritvor gde bi sačekao jedno ozbiljno suđenje. Na taj način bi ste prekinuli ovi visegodisnji zlotvorni pregovori sa Briselom. Da nisu srpski izdajnici išli u Brisel Kosovo bi bilo sigurno srpsko. Pa i ako je oteto bilo bi opet srpsko. Referenduma nije bilo i USTAV je sine kva non (uslov uslova) i po tom osnovu Kosovo je opet srpsko. Moguće je da su srpske izdajice jurile u Brisel i izdale Kosovo. Danas ja još ne znam čije je Kosovo jer je u Srbiji potpuna medijska blokada. Tražim od nadležnih organa Srbije da ispitaju u detalje šta je sve Vučić do sada potpisao u Briselu i to obelodane Srpskom Narodu. Potom da ga dovedu na Trg Republike u Beogradu pa ako preživi da ga strpaju na doživotnu robiju. Takodje tražim da se i meni sudi za sve ovde izrečeno ali na nezavisnom sudu. Sve cu dokazati!!! Toliko…
    Ps. SAJDZO 2016.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *