четвртак, 23. септембра 2021.

Забрањена битка

Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Кап која је прелила чашу и била окидач за коначни обрачун на брду „Дјед” изнад Костајнице био је масакр цивила у српским селима Блињски кут, Брђани, Чакале, Блињска греда, Бестрма и Трњани почињен од хрватског крила ЈНА и усташких терориста тзв. ЗНГ, и др. Подмуклим и изненадним нападом у раним јутарњим часовима 22. августа 1991. године предвођени у то време заставником ЈНА Ивицом Панџом „Орканом” у униформама југословенске војске, са звездама петокракама, побили су 15 цивила док су их више десетина ранили. Међу насумице убијеним цивилима најмлађа је била Жељка Боиновић, од свега 23. године.

Поред овог карактеристичног злочина слични су се дешавали свакодневно на целом простору Баније.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Важно је напоменути да нико није донео одлуку да се тешко освојива и усташама крцата Костајница нападне већ је тако народ Банијског трокута инстинктивно реаговао. Асимеричне акције су се уможавале а појединци су преузимали иницијативу. Хрватско крило ЈНА и усташки терористи, иако бројчано надмоћни и добро опремљени, били су потпуно дезорјентисани. Пресвучени у НАТО униформе и у вертикално интегрисаној хијерархији били су потпуно неспособни да се супроставе органском поретку територијалаца из села Меминска. Мрежноцентрична структура борбених група у којима су предводници били они који су показивали највећи степен иницијативе чинили су српске територијалце супериорним у окршајима.

Сукобљене стране:

Хрватска
– Хрватско крило ЈНА
– Збор народне гарде (ЗНГ) 1. бригада „Тигрови”
– МУП Хрватске
– Терористичке групе ХОС, ХСП и др.

Крајина
– ТО из села Меминска

– истакнути појединци из околних села

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Дан раније пре, коначног обрачуна који се десио 12. септембра 1991. године, запоседнути су положаји хрватских снага, на венцу, изнад села Тирол. Селекција оних који су кренули на тешко освојиво и утврђено брдо „Дјед” није вршена већ су најактивнији устаници са српске стране преузимали вођство. Борбени окршај и освајање те стратешке тачке трајао је око четири часа. У првом налету заузет је утврђени положај на самом улазу на брдо „Дјед” при чему се предало 12 припадника хрватских снага а накнадно њих још 52. Након тога је уследила предаја још 333 припадника који су били у самом насељеном месту.

Значај ове борбене операције и супериорне победе српских устаника из једног села над хрватским конвенционалним борбеним јединицама је битан ради потврђивања ефикасности концепта наоружаног народа. Систем колективне безбедности у доба индивидуализма више нема потребне ефекте и углавном се показује као концептуални промашај. ЈНА није успела никога да заштити а парадоксално је што није била у стању да то уради ни када су били у питању њени припадници и/или материјални ресурси.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године
Припадник ЗНГ Јосип Лакић са подигнутим рукама позива остале да се предају

Факти

● Крајина је од 1991. – 1995. године храбро одолевала нападима НАТО пакта и западних сила и за толико одложила њихов напад на Србију и Русију у историјским околностима када су оне биле најслабије а НАТО савез најјачи.

● Хрватско крило ЈНА је 1991. године починило велеиздају тако што су се преко ноћи пресвукли у НАТО униформе и суштински постали део тог савеза зла који је подржао и активно учествовао у нападима на заштићено подручје УН.

● Крајина никада не би била окупирана да у августу 1995. године нису нападнути цивили над којима су вршене одмазде чак и на простору БиХ. Био је то класични тероризам манифестован у свом најопаснијем облику као државни тероризам.

● Са нападом на Заштићену зону УН хрватска држава и НАТО савез су се ставили ван закона.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Битка којом је отупљена оштрица НАТО пакта

Хрватско крило ЈНА се током јуна 1991. године, за свега неколико дана, пресвукло у НАТО униформе и суштински постали део тог савеза који је са њима активно управљао. Исто тако су Збор народне гарде (ЗНГ) али и разне паравојне терористичке групе биле у потпуности потчињене и управљане од стране НАТО пакта.

До ове битке је сила атлантизма (НАТО пакта) била супериорна. На њој почиње саплитање, обуздавање и први пораз овог савеза зла са изразитим антихришћанским елементима. Концепт наоружаног крајишког народа је показао да су конвенционалне снаге рањиве и да суочене са асиметричним акцијама појединаца и малих борбених група које делују у аутономном амбијенту где се самостално дефинишу циљеви.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Како је рат у Крајини одмицао агресивни НАТО пакт је губио стрпљење јер је наоружани крајишки народ показао да они нису толико јаки и опасни каквим се желе приказати.

Дана 21. новембра 1994. године отворено нападају Заштићену зону УН Крајину у најмасовнијем ваздужном удару од оснивања тог савеза. Накнадним учешћем у терористичкој акцији „Олуја” било је јасно да су прешли црвену линију и ставили се ван закона.

Данас је НАТО пакт клинички мртав.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Важно!

Дана 25. августа 1991. године директну подршку и непосредну команду над хрватским јединицама у Костајници вршио је Фрањо Туђман, Председник Хрватске. Устаници из околних српских села су тих дана држали Костајницу у опсади и врло лако је тог дана могло да се изведе потпуно окружење, блокада и/или заробљавање Фрање Туђмана са чиме би преговарачка позиција представника тада једино међународно признате СФРЈ о деблокади касарни, ослобађању заробљених припадника ЈНА, обустави агресије и разоружавању односно распуштању паравојних формација Хрватске била далеко боља.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године
Фрањо Туђман обишао је 25. августа 1991. Костајницу. Први с леве стране је министар одбране Лука Бебић, до њега Звонимир Калан. Први с десне стране је Иван Бобетко, до њега Мате Лаушић.

Међутим, дан раније 24. августа 1991. године извршена је обмана, дезинформисање и спутавање српских устаника (територијалне одбране) тако што је проширена гласина да ће дан касније ратно ваздухопловство ЈНА наводно напасти Костајницу. Гласине су налагале потребу потпуне пасивности устаника и обележавање положаја са високо постављеним и јасно видљивим заставама СФРЈ.

Тек у вечерњима сатима 25. августа 1991. године у 19:30 на ХТВ приликом емитовања дневника, устаници (припадници територијалне одбране) видели су ефекат гласина односно обману којом је у суштини штићен од окружења и евентуалног лишавања слободе Фрањо Туђман.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године

Посета, инструкције и наредбе Фрање Туђмана су краткотрајно стабилизовале хрватске снаге које су ипак лишене слободе у директном окршају 12. септембра 1991. године показујући сву супериорност концепта наоружаног народа над конвенционалним и потпуно дезорјентисаним војним јединицама.

Заробљени припданици хрватског крила ЈНА, ЗНГ, специјалних јединица МУП Хрватске су након лишавања слободе били заштићена група и осигурана су им сва права. Смештени су већим делом у касарну на Мањачи (БиХ) док су лишени слободе са брда „Дјед” смештени у затвор у Глини.

Пуштени су на слободу без судског процесуирања, пре деблокаде касарне у Вуковару.

Забрањена битка - Oслобађање Костајнице, 12. септембра 1991. године




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *