Ватикан против Православља

vatikan

…Православна црква је била изложена непријатељству и прогонима од стране разних нехришћанских и хришћанских противника. Територије настањене православним верницима су често освајали и окупирали разни непријатељи Православља: Арапи, Турци, Татари и крсташи. Они су у прошлости угрожавали и само постојање Православља, док су у новијој историји то чинили комунисти, Немци, усташе и муслимани. Они су разорили на хиљаде православних цркава и манастира и побили и заточили стотине хиљада православних хришћана. Није им, међутим, успело да униште Православље.

Ватикан је Србима од средњег века главни непријатељ, који више од хиљаду година ствара неслогу, верска трвења, и крваве обрачуне становништва, народа на Балкану. Да није било Ватикана, не би било католичења Стона, Пељешца, западне Херцеговине, великих делова Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Жумберка; да није било Ватикана, не би било такве србофобије на Балкану.

Да није било Ватикана, не би Хрвати са жаром 1914. године убијали по Србији. Да није било Пија XII и Алојзија Степница (обојица „блаженици“ Римске цркве), не би било благослова на ками Анте Павелића и његових усташа: „Драги Срби, нашли сте нам се на стази, и ако нећете бити драговољно покатоличени, тако нам Ватикана, на нашем ‘светом путу’ и у ‘име Христа’, бићете у јамама! Са нашим камама! Јер, тамо вам је мјесто“.

Оснивач система концентрационог логора Јасеновац Вјекослав Макс Лубурић завршио је католичку гимназију; први управник логора Мирослав Филиповић био је католички поп, а још двојица управника Јасеновца, Љубо Милош и Андрија Артуковић, прво образовање стекли су у фрањевачким гимназијама. Артуковић је чак студирао у католичком самостану на Широком Бријегу. Ватиканска банка, преко организација попут Opus Dei, Малтешких витезова и сличних финансирала неоусташки покрет Фрање Туђмана, разбијање Југославије и протеривање Срба са њихових вековних огњишта у Хрватској.

Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером. Тог 26. новембра 1991, државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава, свим чланицама Конференције о европској безбедности. После тог ватиканског меморандума, Словенија и Хрватска су признате као независне државе, што је изазвало жестоке сукобе и рат.

О умешаности Ватикана у разбијање СФРЈ, СРЈ и коначно СЦГ, почетком 2000. године проговорио је отворено пензионисани војни свештеник америчке војске Роберт Биглер, који је саопштио да је из најпоузданијих извора добио тајне банковне рачуне Ватикана, који потврђују да је Католичка црква, заједно са немачком владом, дестабилизовала Југославију тако што је сепаратистима на овом простору Балкана упумпано више милиона долара, за које је Биглер рекао да је реч о крвавим доларима.

Зна се да Pro Oriente финансијски подржава и неке епископе СПЦ који се залажу за екуменизам, помирење са Римокатоличком црквом и признање примата папе. Ако екуменизмом Православне и Католичке цркве дође до узајамног поштовања православних и католичких светаца, онда би Срби требали да поштују и да се клањају пред „светитељима“, ратним злочинцима, Алојзом Степинцем, злогласним Иваном Мерцом, једном од најстрашнијих усташких идеолога, контраверзном папи Пију Другом.

Екуменисти су религијски глобалисти, упрегнути у јарам антихристовских сила чији је циљ стварање једне светске државе на челу с антихристом, чије ће опште признавање за владара целог света бити повезано с признавањем њега од стране свих народа за јединог духовног поглавара свих религија. Зато је српским екуменистима стало до Косова и Метохије колико и до лањског снега. Дечански калуђери, на челу са Савом Јањићем су признали тзв. „независно Косово“, што су на делу и показали, затраживши косовска документа. Несумњиво је да Сава Јањић, миљеник глобалиста (од којих је многе угостио у Дечанима), не би могао отворено да ради на афирмацији тзв. Републике Косова без подршке екумениста из врха СПЦ.

Зашто ћути Српска православна црква док се ради на њеном разбијању и комадању Србије? Многи православни хришћани нису ни свесни да иза настојања да се постигне свехришћанско јединство стоје методе и поступци који су у непосредној супротности са свим оним за што су страдали свети мученици и исповедници Православља. Намера је да се оствари светско јединство у свим видовима живота, али не у личности Богочовека Христа и његовој истини. У суштини ради се о једној „хилијастичкој“ идеји земаљског царства, која вековима инспирише Запад и која се појављује у разним видовима кроз папизам, хуманизам, марксизам, масонерију и друге покрете сличне оријентације. Основни циљ и задатак екуменског покрета јесте РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ХРИШЋАНСТВА или другим речима, потпуно уништење Православља.

Морамо да сачувамо наше православље од болесне опсесије Ватикана да нас поробе и униште. Боље да нас нема него да постанемо оно што су, вековима, били несрећници који су се одрицали себе за комад буђавог хлеба…

The Balkans Chronicles




6 коментара

  1. Б

    нисам артемијевац али морам да се запитам како Саво Јањић проповеда да се окрене други образ када се он тукао са верницима на Косову и Метохији а од стране СПЦ је кажњен само Владика Артемије.Има много екумениста и унијата

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *