Трошна кућа чува сећање на најпознатијег српског ратног извиђача

Кућа у селу Калетинац оронула, урасла у коприве до струка, војнички сандук, у углу кревет… Ништа не указује на то да је на њему спавао најпознатији ратни извиђач у историји српске војске, чија је фотографија „Око соколово“ обишла свет.

Dragutin-Matic-kuca-01
Овде је живео најпознатији српски ратни извиђач

Та слика се налази у ратним албумима, школским уџбеницима, музејима широм света, штампана или насликана, црно-бела, у боји. Постала је симбол оданости војника ратном задатку.

Век од почетка Првог светског рата, чланови „Сафари клуба“ су, припремајући руту за експедицију „Путевима српске војске“, у Улици Маршала Тита број 50 затекли рушевину. Ту је живео одликовани српски војник Драгутин Матић.

На кревету је био пасуљ, у подруму војнички сандук, старо посуђе, Матићеве личне ствари разбацане по дворишту, недостаје цреп… Штета што све пропада! А за Драгутина знају у целом свету, само му не знају сви име, негде га зову „Око соколово“, негде само „српски извиђач“ – прича Власта Станојевић из Сафари клуба.

Зато он покушава да за почетак кућу макар заштити од пропадања, да би касније могла да постане спомен-соба или музеј, слично кућама Живојина Мишића и војводе Петра Бојовића.

Пронашли смо потомка Драгутина Матића у Нишу, али се кућа води на његовог рођака који живи у Италији. Договор је да он од власника затражи пристанак да је макар закључамо, очистимо прилаз и изнутра и променимо кров да више не би пропадала – каже Станојевић.

Како каже, посета овој кући могла би да буде полазна тачка на турама за туристе који се интересују за историју и ратове, а таквих је, тврди, много.

Недавно нам је долазио амерички професор ког не интересују музеји, каже да све у њима може да види и преко интернета. Истражује искључиво мале људе који су добили велике ратове – каже Станојевић.

А да је Матић један од њих показује чињеница да се о њему са поштовањем говори у свету.

У то су се уверили сви они који су учествовали на 3.800 километара дугој експедицији „Путевима српске војске“.

Не постоји место посвећено сећању на Велики рат које смо обишли, а да на њему није било Драгутинове слике. У Српској кући у Грчкој смо им рекли да је то наш човек, из околине Ниша, изненадили су се. А ми смо се постидели тога у каквом је стању његова кућа – каже Станојевић.

Да се налази на слици која обилази свет, Матић је сазнао тек 50 година после фотографисања. О томе је у књизи „Мој отац Око Соколово“ писао његов син, новинар Благоје Матић.

Видевши слику, Драгутин је, како пише Благоје, узвикнуо „Јест, то сам ја. Заиста ме сликао…“ Мислио је на новинара који га је фотографисао и „некуд отишао“, није знао ни да је он и преживео, а да је фотографија достигла светску славу.

Почаст Матићу одата је подизањем споменика на тргу испред Општине Гаџин Хан. Откривен је 1998. године када је прослављено 80 година од ослобођења Србије.

Dragutin-Matic
Чувена фотографија српској војника, коришћена у ратним албумима, уџбеницима, позивницама, служила као инспирација сликарима…

Драгутин Матић – Око Соколово – рођен је 10. јануара 1888. године у селу Калетинцу испод литица Суве Планине. Најмлађе је, шесто дете, сиромашних пољопривредника.

Споменик Драгутину Матићу откривен 1998. године када је прослављено 80 година од ослобођења

Споменик Драгутину Матићу откривен 1998. године када је прослављено 80 година од ослобођења

Године 1910. одлази у војску, у тада најелитнији род – коњицу, јер је из породице која је гајила коње. Као коњаник јахао је тик уз принца Ђорђа Карађорђевића. Кад је завршио то војевање, 1912. године, почиње рат са Турцима за ослобођење јужних делова Отаџбине.

Завршисмо са Турцима „лоше – црно“ , прође Кумановска, прође Битољска битка. Чекамо, вели, цивилно одело. Али – опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горнићевска…

Ратник се враћа тек 1919. године своме слободном дому. Син је имао годину дана када је тата кренуо у војску, сада је у 11. години. Не познају се. Али – дуг је одужен према Отаџбини.

(одломак из књиге „Мој отац Око Соколово“)

 

С. Јаначковић / Јужне вести
Фото: Д. М. Цар „Сафари“ клуб




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *