Истина о транспорту српске војске на Крф
Коначно у тексту који је пред вама моћи ћете да пратите историјска документа и сазнате све детаље ове мукотрпне акције транспорта српске војске и народа на острво спаса, како су касније називали Крф.
Коначно у тексту који је пред вама моћи ћете да пратите историјска документа и сазнате све детаље ове мукотрпне акције транспорта српске војске и народа на острво спаса, како су касније називали Крф.
Педесет и шест је пука, кренуло у сусрет сили, сви пратили пут барјака, који су се вијорили.
Прошао је век од најславнијих тренутака српске војске, од васкрса Србије и херојске смрти читаве генерације најхрабријих и наискренијих родољуба.
Пробојем Солунског фронта српска војска је трајно запосела територију окупиране земље, коначно је ослободивши од окупатора, а недуго затим уследио је потпуни слом блока Централних сила (Немачка, Аустроугарска и Бугарска) на Балкану.
Војвода Петар Бојовић, пре него што је донео одлуку да заустави даље напредовање српске војске, хтео је да ослушне глас српског војника. Постројио је једну већу јединицу и саопштио јој је одлуку Врховне команде, о заустављању српске војске док не стигне појачање.
Богољуб Главинић, унук чувеног солунца Љубе Главинића из ивањичког краја, говори о ратном подвигу деде. Војвода Степа га због непослуха стрпао у затвор, а Мишић одликовао
Био је Велики рат, а у њему млади ратник Видосав Марјановић из Шљивовице, узданица своје самохране мајке Станојке. Ни гласа с фронта од сина она годинама није чула: да ли је жив, сваког дана се питала.
Било је то двадесет четвртог октобра… А збиља, сада ми то паде на памет… Овај је датум за пету батерију фаталан. Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ… кару. Сећаш се?… Јест, баш двадесет четвртог октобра.
Добио сам наређење од команданта батаљона да упутим једну патролу на непријатељски положај да бисмо извршили потребна извиђања. Договор је био да ако тамо има Бугара, да патрола пусти три црвене, а ако их нема исто толико зелених ракетли.
Тог лета 1914. примише Срби велику борбу. И тад је био ултиматум и тад нисмо имали куд. И опет против пола света. Неколико дана Цер је био права буктиња. Неколико година касније, права костурница. Или више изгинулих Шваба ни више изгинулих Срба… Степа одбрани Цер… Србију ни тад не одбранисмо. Чекале су нас албанске гудуре…
После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума
98 година је прошло од када је Српска војска ушла у Бањалуку. Данас се обележава дан уласка војске у овај град. Уласком Српске војске, Бањалука је, после више векова проведених под турском и аустро-угарском окупацијом, поново постала слободан град.
Аустријски потпуковник Аугуст Шмит погинуо је у бици за Аду Циганлију 1914. године. После страховитог отпора, српске јединице су одбиле непријатеља и посахрањивале војнике обе стране. Официре уз војне почасти. У џепу потпуковника Аугуста Шмита нашли су неотворено писмо које му је послала ћерка из Беча.
Маричка битка или бој код Черномена, одиграла се на реци Марици у петак 26. септембра 1371. између снага Османског царства под вођством румелијског беглер-бега Лала-Шахина и српских снага које су бројале око 60.000 људи (70.000 по Халкокондилу). Српску војску предводили су краљ Вукашин и његов брат деспот Јован Угљеша и обојица су погинули у бици.
Ово је прича о онима који су знали мало више. А који су веру држали толико високо, да их је и довела пред вас. И, та сто година стара прича иде овако.
Наредбом бугарског цара Фердинанда, 30. јуна 1913. године, извршен је препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила је битка на Брегалници, којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Српска војска одбранила се своје положаје од бугарских напада. Рат је завршен миром у Букурешту 10. августа исте године, којим су Србији потврђене све српске територије које је ослободила у два балканска рата: Рашка област, Косово и Метохија и вардарска Македонија.
Када следећи пут будете обилазили неки од Војних музеја обратите пажњу на развој оружја и униформи кроз историју. Видећете врло изражен прелазак из деветнаестог у двадесети век, односно невероватан развој оружја и опреме који креће почетком Балканских ратова.
Један од најславнијих и најпознатијих српских ратних подвига у Првом светском рату јесте освајање Кајмакчалана. Вест да је наша војска након изгнанства поново ступила на земљиште своје државе, одјекнула је широм света готово као и победе на Церу и Колубари.
Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вечно памћење српског народа.
Пренесите ову поруку командирима, Анри! Зовите поново 17. колонијални, капларе Жандрон! Хитно! Успоставите везу са Дринском дивизијом. Да, тражите лично команданта Смиљанића. Шта је с том везом, капларе?! Схватите, човече: важно је, у питању су животи! Веза, веза, овде Дринска дивизија. Да, да, Дринска! Јавља се пуковник Смиљанић…