Никола Алексић говори како га је Вучићева приватна полиција у Београду ухапсила док је испред Народне скупштине одавао почаст српским жртвама, док се у исто време Вучић клањао муслиманским кољачима српске деце.
Данас смо имали прилику да ослободимо сву радост коју нам је дало сазнање да је 12. jула 2015, Србин био најбољи. Дан након добро испланираног злочина који је учинио Преседник Владе противу свога народа, одлазећи на комеморацију недоказаног злочина
Док се српски премијер сагињао пред муслиманима, у Београду је његова приватна полиција хапсила Србе који су се испред Народне скупштине поклањали српским жртвама.
У Сребреници се данас обиљежавају 23 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су убиле муслиманске снаге под командом Насера Орића на Петровдан 1992. у сребреничким селима Залазје и Сасе и братуначиким Биљача и Загони.
Пусти коју сузу нек кане низ лице, исплачи се Ацо за три Сребренице, на повратку само у Кравицу сврати, у моје се име немој сагињати…
Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу?
Како светски моћници користе „Наше“ жртве да се играју са народима, нацијама и посеју зрно раздора, али кад мало размислим није ни чудо зашто је то тако.
Тужан ходам крајевима знаним, и питам се има ли овде Бога, Терају ме да се себе срамим, себе самог и народа свога. Оријентир ми брдо и речица, вучју стазу шума је сакрила, знам где је пашњак и пречица, али не познам где је кућа била.
На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу
„Он је трудници хтео да отме златну наруквицу коју је носила. Није могао да чека да је скине, па је ножем, почео да јој сече руку у пределу подлактице. У том моменту жена почиње да јауче и пада на земљу, а истовремено јој се откопчава и наруквица коју Орић узима.“
Делимично се сазнало како је ухапшен Александар Дорин, један од аутора књиге „Сребреница – како се заиста збило“. Приликом хапшења су му разбили кућна врата. Повадили су чак и паркет и растурали штокове од свих врата.
Студенти из Републике Српске и Србије, њих око 400, апеловали су да предсједник Србије Томислав Николић и премијер Александар Вучић не учествују у, како наводе, актуелној демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула који би имао далекосежне посљедице по српски народ.
Под засад неразјашњеним околностима пре три дана је у Швајцарској ухапшен Александар Дорин аутор књиге „Сребреница – како се заиста збило“. Дорин је одведен на непознату локацију и не дозвољава му се контакт са спољним светом.
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоја (55).
Ако је некада међу жентурачама у црном било блаженог стања, онда је то ових дана. Након година и година мукотрпног рада, ова скупина најгорих паразита плаћена од стране народа ког у свету представља у најгорем могућем светлу, успела је да издејствује још једно прекрајање историје.
Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Mилисаву убили мајку, брата и синовца
Годинама сам у Поточарима гледао како Бошњаци оплакују своје мртве уз читав свет, уз стотине дипломата, амбасадора, и како на Петровдан, следећег дана, спрске мајке, попадале по гробовима као гавранови, саме оплакују своје мртве синове и кћери, невино побијене од Орићеве руке… Без амбасадора, без подршке из света, саме са својом тугом, кукавице сиње…
Ниједна жртва у Братунцу није измишљена, допремљена са стране, али кога је то брига; на српске гробове цвеће доносе само Срби. Високи представник пошаље некога да положи венац у његово име, и ту је крај.
