Велики сиви вук
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Вук и Срби
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
Време суше
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Куцај срце, ти вучија земљо
Вече тихо, у грудима стеже српска крв ме за корење веже. Сањам шуме, долине, пољане, витезове славне, храбре дане…
Крвава беретка
На великом бојном пољу где крвави зној се лије, Вук љутито с душманином за слободу битку бије. Литре зноја проливено на прашњавом полигону, и по киши, сњегу, блату по стјенама и кањону.
Бесмртни зов
Ближи се зора, скоро ће дан, позната слика опет ме буди. Није то јава, није ни сан, прошлост ми цепа срце из груди.
ЛЕГИЈА ОДГОВОРИО ПЕРИШИЋУ: Дража ми је часна робија него да будем издајник своје државе и народа као Перишић!
Командант ЈСО Милорад Улемек одговорио је бившем начелнику Генералштаба Момчилу Перишићу, који је Легију и Црвене беретке оптужио да су елиминисали Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића и њега.
Апелациони суд ослободио припаднике ЈСО оптужби за побуну
Апелациони суд правоснажно ослободио припаднике ЈСО оптужби за побуну и потврдио првостепену пресуду
На гробу палог јунака
У поднебљу туге, бреговите живе, сјећања се роје, видици оживе. По старом обичају, са спојена три прста, тугом целивали, знамење часног крста.
НОВИ ДОКАЗИ: Легија и Звездан немају никакве везе са атентатом на Ђинђића!
Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, осуђени за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, тражиће ново суђење јер су, како тврде, прикупили нове доказе којим ће показати да немају никакве везе са атентатом.
Небески батаљон
Каква је то слика што ми тугу ствара? Слика ратних дана и бескрајне жртве! То је бедем палих који душу пара, подсећање живих на сопствене мртве.
Заборављени
Док шиптари и усташе, крволоке силне славе, од хероја својих, Србљи, окретосте своје главе…
И пали су многи
Ширио је ветар зов линча и хајке, све ближе се чула галама хушкача. Нисмо дали псима до рањене мајке, борио се чопор срцем против мача.
Последњи бој Чопора
Кораци тешки као олово, Београд, Приштина, пут за Косово. Место страдања где све је почело, било је наше и биће поново…
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Васкрснимо Браћо моја, сви храбри Вукови, нек вас редом Бог све Благослови, нека се јаја од Великог петка, црвене ко Црвена беретка!
Вучја туга
Ратовао, веровао, чувао и бранио… Зао га је свет ранио и забранио… Падао је и устајао али никада није посустајао… Штитио нејач и свој чопор, остаде укус горак и опор…
Одлазак вукова
Један по један храбри вук, одлази сам у мрклу ноћ. Завијање се његово претвара у хук, и тело његово губи моћ!
Врабац, сам те је Бог послао!
Мита Врабац, био је чудан лик, рођен тамо негде у Војводини. Отезао је у говору онако по лалински, наглашавајући оно „ш“. Пре две године био је рањен у лице, па му је фаца увек изгледала као да је у грчу, односно као да се стално цинично смеје.
Пробуди вука
Сети се корена, сети се славе, сети се како пред нама обараху главе. Издајник шета, с бичем у руци, да л’ сте то овце постали вуци?