Сјећање на страдање Срба у Трнову (ВИДЕО)

У Трнову је обиљежено 25 година од злочина удружених муслиманских и усташких терориста који су убили 124 српска цивила.

У нападу муслиманских терористичких банди на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена.

У Цркви Светог Ђорђа у Трнову служен је парастос за 124 српска цивила и православног свештеника Недељка Поповића које су прије 25 година на најсвирепије начине убили припадници муслиманско-усташких терористичке банде.

Након парастоса страдалим Србима положени су вијенци у спомен-капелу.

Током протеклог рата у Трнову и његовој околини извршени су најмоструознији злочини – убиства ножевима, маљевима, дављењем, паљењем. Највећи број српских цивила страдао је на данашњи дан.

Православни свештеник из Трнова Недељко Поповић звјерски је мучен, а потом убијен, док је православни храм запаљен.

Међу убијенима готово половина биле су жене – њих 48, те четворо дјеце. Најмлађа жртва имала је 18 мјесеци, а најстарија 96 година. Посмртни остаци 11 убијених још нису пронађени.

Спаљено је и уништено 13 насеља, српско становништво је протјерано из 14 насеља, а постоје четири стратишта српског живља.

Милена Витковић, чији је братић османаестомјесечни Милун Тешановић страдао у Ледићима у јуну 1992. године заједно са мајком од 20 година и оцем од 23, испричала је да су овој беби ломљене ноге и руке, те да је у нападу на то село изгубила чланове три најближе фамилије.

Према њеним ријечима, Милуново и тијела његових родитеља пронађена су 10 година након што је над њима извршен монструозан злочин, у предјелу Трескавице, на превоју Јаворска коса.

„Једну те исту причу причам 25 година, а нико је не чује“, рекла је Витковићева, те додала да је народ Трнова ојађен, а додатно и тиме што правда никада није задовољена.

Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија рекао да још нико није одговарао за ове злочине, мада су починиоци познати.

Тимотија је апеловао да правосудне институције у БиХ коначно почну да раде свој посао, јер је незамисливо да ни четврт вијека још нико није осуђен за страдале у Трнову, које је, према броју погинулих у односу на број становника, друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.

Он је напоменуо да је Организација, у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата и ратних злочина, доставила надлежном тужилаштву доказне материјале – слике, видео-снимке, те другу документацију до које је могла доћи, али се пред Судом БиХ води процес само против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

Тимотија, коме су страдали отац и ујак, каже да Суд БиХ парцијално дијели правду, односно да нема правде за преживјеле чланова породица погинулих, те да велики број чланова тих породица због смрти није дочекао пресуду за злочине у Пресјеници, Ледићима и другим мјестима.

Према његовим ријечима, Институт за нестала лица БиХ не ради ништа, а као доказ томе је и чињеница да је током прошле године извршена једна или двије идентификације несталих Срба.

Тимотија је истакао да ова организација има пуну подршку власти у Републици Срској, али да су немоћни да било шта ураде против оних који утичу на рад Суда и Тужилаштва БиХ.

Вршилац дужности замјеника начелника Трново Ненад Мишовић рекао је да је данашњи дан тужан за комплетно Трново, када је у бруталним злочинима страдао велики број цивила.

„Надам се да ће правда на крају побиједити и да ће све оне који су починили те злочине стићи заслужена казна“, поручио је Мишовић.

Он је позвао правосудне институције у БиХ да злочинци буду пронађени, да им буде пресуђено и да се „стави тачка“ на предмете о страдању Срба из Трнова.

Данас је положено цвијеће и запаљене су свијеће и на спомен-обиљежје на превоју Рогој подигнутом за 186 борца Војске Републике Српске из Трнова, Калиновика, Фоче, Гацка и Билеће који су страдали бранећи становнике Трнова.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти. Око 80 одсто стамбеног и привредног фонда било је порушено.

Према броју погинулих у односу на број становника, Трново је друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.

 

ЈЕДИНИЦА / РТРС / СРНА




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *