Приче ветерана

Потамнеле медаље

Ратни ветерани

Пише: Саша Ћулибрк

ratni-veterani-1 ratni-veterani-2

Зато НАС никада неће звати на параде и свечаности.

Да им не потамнимо ордење и чинове.
Они знају боље славити наше битке. Од нас самих.

…јер догод је иједан од нас жив, подсећаћемо их на то. Да су дошли после нас. Преузели наше заслуге. Заклањали се иза наших победа и жртава…
Зато би они најрадије, свако од њих, да нас нема. 
Да нестанемо. 
ПАФ! 
Али… Тешко. Тврдоглави смо. Трајемо. Колико год нас газили и понижавали… Ту смо. И баш их нервирамо. 
Најлакше је славити некога кога нема. Певати му хвалоспеве и оде захвалнице. Причати о његовим врлинама и постхумно се одуживати. 
Заклињати се на верност онима, које сте за живота издали. Дизати у небеса оне, чије сте битисање гурали у блато.
Своје ратнике.

Чудно је све то…
И помало тужно.

Коментари (1)

  1. Ветеран каже:

    СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ Лектира из основне школе коју нисмо добро научили.

Напиши коментар