Отворено писмо Милорада Улемека Легије српској јавности

Писмо бившег команданта ЈСО пуковника Милорада Улемека Легије упућено српској јавности објавили су сви медији у Србији, 27. јануара 2003. године. Иако је прошло много година од писања овог писама, оно је актуелно и данас.

Milorad-Ulemek-Legija-Dan-JSO-Kula-proslava

Садржај писма преносимо у целости:

Где су границе људског и српског достојанства

Одбројавају нам последње дане, играјући се са нашим судбинама, као уосталом васцелог народа. Газе последња упоришта националног поноса и достојанства, при чему љагају искрене патриоте желећи да их подведу под сопствене критеријуме понашања и владања. А, који су испод и најнижих норми подаништва, па и сопственог ниподаштавања.

Прихватили смо бесплатну улазницу за свет 5. октобра 2000. године и учинили да тај пут прође без проливања српске крви. Веровали смо да је тај демократски глобални свет са нама и ми с њима. И када смо током бомбардовања бранили част и достојанство свога народа, као војници и искрене патриоте, када су нам се у сећања урезивале слике погинулих, девојчице чије је снове разнела бомба… Па и сада, иако смо горко отрежњени – поступцима и понашањима оних који нас данас воде у тај исти свет.

Пристигли на искреној, спонтаној народној вољи, учинили су и чине све да докажу и покажу како им до те воље није нимало стало. Уместо да се 8. октобра 2000. године пресаберу и јасно свима кажу колика је цена нашег прикључења модерним светским интеграцијама, бројана у људским главама које се морају принети Хашком трибуналу – окренули су се својим ситним политичким интересима и међусобним трвењима, одсликавајући на најгори могући нацин своју праву ћуд. А, онда је прорадио српски инат чије се границе не могу измерити, нити зауставити. И њиховим дојучерашњим светским менторима било је одмах јасно, да уместо равноправних политичких партнера имају пред собом политичке поданике који стално померају и изналазе нове нивое снисходљивости.

Зар да им лекцију из патриотизма са темом Хаг држе хрватски политичари о томе како ипак постоје границе политичких компромиса и народног достојанства? Обезвређивање и омаловажавање сопствене државе као да нема краја… Заклете демократе, светски реформисти, пуне две године држе за председника човека свргнутог режима, политичку марионету коју су на крају „каргом“ истоварили у Хагу. Кажу, смењен је директор БИА, јер није хтео да хапси Шљиванчанина и друге оптужене за ратне злочине… Питам се, шта би било да их је ухапсио? Да ли би му можда дали орден или би га оставили да о њему суди народ и историја… Причају о мафији, криминалу, о неспособности полиције… Није полиција крива и није тачно да је неспособна, већ је исполитизовано руководство којем је мера политички интерес, а не професионална обавеза. Каква мафија, неколико раштрканих банди… Све би се довело у ред веома брзо, само да постоји интерес и воља појединаца. Јадна ли је земља и полиција у њој ако јој случајеве треба да решава Љубиша Буха, звани Чуме, својим сведочењима. Још је тужнија чињеница да се таквима служе да љагају и руше друге, оне којима је и те како стало до ове земље и овога народа и који су то небројено пута показали и доказали.

Не могу а да не помислим како је ипак све то дело истих људи, оних којима ништа није свето и којима ни до чега што је српско – није стало! Па ни до оних који су крварили и чија су мртва тела развлачена дуж ратишта и од којих је остало само скромно сећање на избледелој фотографији у спомен-соби наших хероја у Кули. Ако нећете и не желите да поштујете бивше, па ни садашње команданте, поштујте бар мртве! Нико, па ни историја, то вам неће опростити. Још мање они којима се апсолутно непотребно на овај начин додворавате. Треба да знате, сваки народ поштује своје војнике.

Јер, они су војници у служби отаџбине и само то хоће и да буду. Ваљда и због тога мени данас не дају да будем то што јесам. Али, зато хоће да будем оно што нисам, да сам радио – оно што нисам радио. Баш у томе је проблем: јер они раде оно што не треба да раде, а причају оно што не мисле. Значи – лажу нас.

Због тога, мера мог живота је величина националног достојанства и патриотизма који носим у себи, а не количина подаништва и снсходљивости коју показујем према другима. Посебно према онима без којих не можемо, нити хоћемо. Али на прави начин. Боље ћемо се разумети и више ће нас и они поштовати. Свет нам се смејао, нису могли чудом да се начуде како тај чувени реформски курс трпи „милошевићевца“ на челу Србије? Али, требало им је за лична поткусуривања, која сви ми свакога дана и уживо гледамо и слушамо.

Сплеткарења, оговарања, скупштинско-посланичке интересне пребацивке у којима више никоме живом није јасно, па изгледа ни њима самима, с ким су у коалицији, за кога јесу а за кога нису… Политика реваншизма и освете, свак’ против свакога, њен је основни мото. Као да историја од њих почиње…

За кратко време, много кратко, заборавили су све. Крчме последње кредите народне воље у којима има места само за њих саме.

Народ, и ма ко други, изгледа да им више није потребан. Ни за изборе, јер изгледа ни њих више неће бити. Верују, ни нас, јер им је толико стало да нас се по сваку цену и на било који начин реше…

27. јануар 2003.




8 коментара

  1. Frile

    Drž se… Doći će ti na noge. Klečaće da napraviš jedinicu. U trendu je da nemamo vojsku a borimo se za gej paradu… Policiju smanjuju ma ideano veliki povratak ti želim. Idol si svim patriotama a kad se sjate mudže novi obiić. Samo preživeo ovoga puta. Samob lagano…

  2. Stanko

    Vlasti ubijaju sve koji im staju na put prodaje Srbije. Počelo je sa Đinđićevom Vladom i ne prestaje. Jedino što je posle Đinđićeve smrti ostalo, ostao je strah od ubijanja Državnih neprijaselja. Mnogi posle njega zaslužuju ono što je dobio on, pa makar to bilo i od Srba patriota. Narod već kuka za Herojima koji su spremni da se bore za njihovu slobodu. Ubijeni junaci Srbije u narodu žive kao LEGENDE. Žive legende su po Kazamatima, ali verujem da ima i Slobodnih Heroja. ŽIVELI HEROJI. ŽIVEO ULEMEK.

  3. Иван Ивановић

    Скорије један човек рече: „Боље да сам ногу негде сломио, него што сам са Вама ишао да протестује 5. Октобра.“ По „Вама“ је мислио на демократе.

  4. Nikola

    Dok pravi Srbi,patriote trunu po zatvorima domaci izdajnici,petokolonasi rasprodaju Srpsku zemlju svetskim olosima,kojekakvim laznim biznismenima, laznim seicima,svetskim dusebriznicima.Narod jadan,retardiran,cini mi se nikad gluplji zatrovan turbo folkom,farmom,parovima,prostaklucima,bizarnostima ne vidi dalje od nosa -glasa za velikog vodju sa ubedjenjem da ce biti bolje tamo neke 2028 kako vodja rece i da je to pravi put kojim Srbija treba da koraca.Plasim se da nam vise nema spasa.Ziv bio konadante Ulemek!

  5. Buba+

    Momci iz Brazila će se opet okupiti! Imaće ko da im se pridruži, i biće ovaj narod opet gdje mu je mjesto…a strpljenje je na izmaku, svi naveliko već varniče… podrška i pozdrav za komadanta!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *