Конкуренција

Пише: Бранко Драгаш

konkurencija

Бирају се чланови Савета за заштиту конкурентности. Пријавило се 24 кандидата. Бира се пет кандидата. Плата 350.000 динара. Све мора да буде транспарентно.

То када чујем знам да је све намештено.

Кандидати су већ виђени да буду изабрани. Један од кандидата је професор Правног факултета Стеван Лилић. Прошетао се кроз четри партије. Сада. Каже, није политички ангажован. Његово сведочење на арбитражи у Лондону у афери САТЕЛИТ било је против интереса Србије, па морамо Изреалцима да платимо 37 милиона евра. Лилић се не бави облигационим правом, али његово мишљење је узето пред арбитражним судом.

Како може таква битанга да се уопште појави као кандидат.

Ево, још једног прилога за овог поквареног лика, који се сакрио иза професорске титуле. Оптужен је за плагијат, да је преписао делове уџебика Управног права професора Лазе М. Костића.

Колега министра полиције у преписивању сада конкурише за Савет за заштиту конкуренције и плату од 350.000 динара.

Како је то могуће?

Могуће је у личном режиму циркусанта Аце Драмосера. Ако он може да предаје на ЛСЕ, зашто плагијатор и издајник Србије не би био у државном савету. Заслужио је да ту буде. Издајнички режим вреднује своје кадрове према себи.

И други кандидат је прави бисер.

Извесни Марко Обрадовић који има импресивну биографију, како наводе полтрони новинари. Шест година у државној управи и четри године у ДЕЛТА ХОЛДИНГ. Похвалио се пред свима да је учествовао у преузимању Ц-МАРКЕТА од стране ДЕЛТА ХОЛДИНГ-а. Његов успех је у томе што је победио Комисију за заштиту конкурентности, исту ту комисију за коју се кандидовао. Његова препорука је управо та што је, како он истиче, победио Комисију.

Уместо да га одмах избаце напоље и да му до краја живота забране да конкурише на било којој државној функцији, они су њега уврстили у кандидата са најбољим препорукама.

Лудило!
Хаос!
Распад државних институција.

Потпуно је јасно да Српска Неспособна Странка нема стручне људе.
Потпуно је јасно да Аца Драмосер лаже када се хвали о броју стручњака, који га окружују.
Нема никога!
Гомила полтрона и лицемера.
Лакеја!
Полтрона који се увлаче Великом Вођи.
На крају, само нешто да питам.

Шта ће Србији Комисија за заштиту конкуренције?
Ако има конкуренције на тржишту, комисија не треба.

Када нема Комисије, нема ни оваквих кандидата.
Нема плата и трошкова.
Држава штеди новац пореских обвезника.

 

Извор: dragas.biz




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *