Досије

Картел белих крагни – ДНК анализа биолошких трагова

Професорима Правних факултета широм Србије, Друштву судија Србије, Заштитнику грађана, међународним организацијама и другим мислећим људима који знају ко им и чију главу носи

Дана: 18. маја 2020.

Поштовани,

Моје име је Драгица Берчек. Мајка сам Берчек Бранка, који је пред српским судовима, у име Народа, неправедно и у незаконито спроведеним судским поступцима, правноснажно проглашен кривим за злодела која није починио, и при том осуђен на четрдесетогодишњу робију (процеси Стамболић-Будва и Ибарска магистрала).

Уважени професори, и у овом четвртом апелу по реду, указаћу Вам на још један материјални доказ (ДНК анализа биолошких трагова) – још један од многих доказа у низу, да су поступајуће судије у кривичном предмету вођеном против мог сина и др. прекршили све назоре и судијски Етички кодекс до последњег слова извргли руглу како би заштитили унапред прокламовану догму, тиме и испунили налог покровитеља. Намера и овог апела је да, заинтересоване међу Вама, подстакнем да Ви, као позвани, сагледате ова документа и да, ако нађете за сходно и оправдано, пред студентима и струковном заједницом станете у заштиту професије, или то бар покушате. Ко ће ако не Ви? Заштитник грађана одбија чак и да региструје моје мејлове којима молим за заштиту, што мене неће спутати да му и овај мејл пошаљем.

Заштитниче грађана, и ми смо грађани ове државе. Региструјте да сте примили мојe мејлoве, молим Вас!

Напомена: Линкови воде ка документима у фолдеру Докази у прилогу. У случају да сам Вас у претходном тексту заинтересовала за даље истраживање, изворна документа се налазе у фолдеру Комплетан судски спис предмета ‘СТАМБОЛИЋ-БУДВА’.

Берчек Бранко све време тврди да није извршио кривична дела за која је оптужен и, онолико колико одбрана није одбијањем гушена од стране Суда, преко својих бранилаца то је и доказивао током поступка.

НН лице које је из пиштоља испуцало шаржер у стану Вука Драшковића у Будви носило је на себи мајицу дугих рукава (дуксерицу) марке Фила. Током увиђаја криминалистички техничари су пронашли и изузели ту мајицу уз хируршке рукавице, пиштољ и пригушивач. Одмах јеуследило вештачење и на предметној мајици је неспорно утврђено и документовано присуство сагорелих барутних честица, што је пред судом у Београду касније и изведено као доказ (погледај транскрипт од 07.03.2005. године, вештак Ивановић Александар).

Током трајања главног претресa, Берчек Бранко, као неко ко је оптужен да је носио предметну мајицу и да је пуцао из пиштоља на Вука Драшковића, немајући шта да крије апсолутно сигуран у своју невиност, посредством свог тадашњег браниоца адв. Авдеј Попова захтевао је од суда да се изврши биолошко вештачење његовог зноја и да се добијени резултат у склопу ДНК анализе користи за поређење са доказима у предмету. Тужилаштво се противило том предлогу одбране (погледај извод из транскрипта од 31.03.2005. године/ или цео транскрипт). И поред противљења тужиоца, свима је било јасно да Суд не сме одбити и тајпредлог одбране, јер би евентуално одбијање тог предлога, само по себи, био јак основ за обарање будће пресуде. У том тренутку нисмо знали да Суд има и друге манипулативне трикове у рукаву. Иначе то није био ни први, ни последњи пут да Бранкова одбрана, потпуно спуштеног гарда и чиста образа преузима на себе улогу тужиоца и истражног судије бринући бригу да се прибаве материјални докази.

Суд је усвојио предлог одбране и донета је одговарајућа наредба за вештачење. Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду поступио је по наредби суда, урађено је биолошко вештачење мајице и суду је достављен писмени налаз и мишљење (документ Ов. бр. 43/05 од 06.05.2005. године). Тим поводом је саслушан на главном претресу и Др Стојковић Оливер (погледај транскрипт од 13.05.2005. године). Доказ је прихваћен од стране суда и уврштен је у доказни спис – читањем је изведен на главном претресу (погледај извод из транскрипта од 02.06.2005. године / или цео транскрипт).

Биолошким вештачењем предметне мајице неспорно је утврђено постојање биолошких трагова и то на местима која су у сагласности са могућношћу да су пронађени трагови депоновани ношењем мајице пре него што је пронађена. ДНК анализа пронађених трагова се са 100% сигурности не поклапа са ДНК профилом опт. Берчек Бранка. Спроведеним анализама нису уочени биолошки трагови пореклом од опт. Берчек Бранка (погледај документ Ов. бр. 43/05 од 06.05.2005. године). Ово су неспорне чињенице!

Доктори су у том документу изнели једнo можда – да је због протока времена (скоро 5 година) можда дошло до пропадања биолошког материјала који је у време извршења кривичног дела био депонован, а да је уместо њега депонован други биолошки материјал, пореклом од особе или особа које су непажљивим руковањем контаминирале предметну мајицу.

Представљено ”можда” је више него спекулативно, јер у основи хипотеза о протоку времена, као фактору утицаја, негирала се сама од себе будући да су се и сва претходна вештачења предметне мајице и физички контакт тзв. других особа са истом догодили управо пре истих тих 5 година и то од стране квалификованих стручњака. Оно што нису могли сами доктори да нареде и да ураде, немајући таква овлашћења, како би то ”можда” отклонили (или потврдили), могли су и морали су да нареде поступајуће судије. Чак су имали и законску обавезу да утврде и да дају одговор коме припадају пронађени биолошки трагови када већ не припадају оном ко је оптужен,  да дају одговор да ли је или не неко од квалификованих стручњака евентуално контаминирао мајицу, а све ово будући да им је именом и презименом било познато ко су 4 (и словима четири) стручњака који су једино имали физички контакт са предметном мајицом мимо стварног НН лица које је мајицу носило на себи при пуцању из пиштоља. Њихов идентитет је утврђен током трајања поступка:

  1. крим. техничар Ковијанић Бижо – изузео мајицу,
  2. Др Фемић Радмила – вештачење присуства зноја и крви,
  3. дип. инг. Ивановић Александар – вештачење присуства барутних честица,
  4. дип. инг. Асановић Есад – одређивање марке и величине предметне мајице.

Без обзира што је Суду био познат њихов идентитет и што је одбрана оптужених више пута изричито инсистирала да се и они тестирају (контролно тестирање које би у било којем другом регуларном судском поступку рутински било урађено), поступајуће судије нису дозволили да се те четири особе тестирањем елиминишу! Картел белих крагни је, са пуном свешћу и са нескривеном злом намером, учинио све у својој поганој моћи да стање тог доказа у спису задржи са спекулативном хипотезом ”можда”. Зашто? Зато што срање које су излили по себи и штићеној догми прихватањем основног предлогa одбране да се мајица биолошки вештачи нису хтели још и да размазују! Извините на изразу, али се само тим речима може коректно осликати криминална опструкција поступајућих судија. Њихве претече и узори из времена монтираних комунистичких процеса, и они би се, онако већ осрамоћено црвени, видно постидели пред овако нескривеним бешчашћем и криминалом! И то није све!

Заправо, оно на шта хоћу да укажем свима Вама који читате овај апел, јесте то да су поступајуће судије у свим донетим пресудама потпуно и прећутали материјални доказ ДНК анализа биолошких трагова! Нигде и ни у једној од донетих пресуда нема ниједног слова којим се тај доказ оцењује појединачно и у вези са другим доказима! Штитећи једни друге попут картела и заштићени снагом моћног покровитеља, у вези са овим материјалним доказом на делу је апсолутна омерта код свих поступајућих судија. Толико громогласно су ћутали да и дан данас, од те бруке, звоне судијски кулоари и регистри где су ови списи архивирани!

У потврђеној првостепеној пресуди, у делу где су таксативно наведени изведени докази, само и једино се на том месту помиње и тај доказ (као изведен, страна 58). На наредној страни истоимене пресуде Суд чак и писмено наглашава своју обавезу коју има према сваком, па и том доказу: (цит.) „Суд је након свестране анализе и оцене одбране оптужених, те изведених доказа, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, утврдио чињенично стање наведено у изреци пресуде.” (погледај извод из потврђене пресуде К.П 6/03 од 18. јула 2005. године / или целу пресуду).

Браниоци оптужених су, почев од завршних речи па до последње жалбе и изјављених ванредних правних лекова, инсистирали на обавези Суда да Суд оцени и тај доказ. Међутим, ништа – мук! Закон ћутања је јачи од сваког другог закона за ове поступајуће картел судије Посебних одељења (погледај: референце донетих пресуда).

Да у кукољу има и зрно жита доказ је суткиња Милена Инић Дрецун. Она је јавно, између осталог, указала и на представљени резултат ДНК анализе окарактерисавши учињени пропуст у пресуди као апсолутно битну повреду поступка (погледај суд. Милена Инић Дрецун, обраћање јавности). Право и обавезу да брани и сачува свој лични, па и судијски интегритет и Етички кодекс скупо је платила (поднела је оствку на место председника већа које је у трећем степену одлучивало о изјављеним жалбама, као и оставку на место судије). Вечна јој слава!

Уважени професори и сви Ви који обратите пажњу на овај апел, обавезујем се да ћу послати на жељену адресу печено прасе на ражњу и гајбу пива ономе ко у представљеним пресудама успе да пронађе место, пасус, реченицу или и једно слово којим су поступајуће судије анализирали и оценили материјални доказ ДНК анализа биолошких трагова појединачно и у вези са другим доказима. Жива стојим да анализе и оцене тог доказа нема, а Ви или верујте или тражите.

Пресуде:

У овом као и у свим претходно објављеним апелима, фокусирала сам се само на оне повреде поступка (преваре) које имају карактер апсолутно битних повреда поступка, које повреде су учињене од стране поступајућих судија уз злоупотребу положаја, злоупотребу моћи и овлашћења коју им даје тај положај, кршења Етичког кодекса у већој мери итд. Дакле, указујем на школске примере криминала на највишем нивоу. До данас ме нико није демантовао или позвао на одговорност. На моју жалост, поступајући картел Белих крагни, појединачно и сви заједно, и данас су недодирљиви. С тим у вези, када је реч о мом Апелу 1 (монтирање доказа ”отисци прстију” и директно саучешће поступајућих судија у том криминалу), Одељење за надзор у правосудним органима Министарства правде прогласило се не надлежним. Тај апсурдни документ Министарства (не)правде у целости и мој одговор погледати на линку Судија изнад закона?.  

Претходне апеле погледати на: Апел 1  / Апел 2Апел 3.

С поштовањем,

Драгица Берчек, мајка

Напиши коментар