Како су псовке спречиле крвопролиће приликом пробоја „Коридора живота“

Сваког Видовдана у Републици Српској обележава се годишњица војне операције Коридор 92, пробоја „Коридора живота, када је прекинута блокада западних делова Републике Српске, приликом чега је, због недостатка кисеоника у бањалучком породилишту живот изгубило 12 тек рођених беба.

„Генерал Момир Талић наредио је да операција почне 24. јуна, јер је добио обавештајне информације да ће хрватске снаге у Посавини добити појачање из Хрватске“, пише Дарко Момић у тексту који је објављену издању Недељника за Републику Српску. Напомиње се да за ову акцију ниједан суд, ни у Хагу, ни у Сарајеву, није нашао никакво спорно деловање.

Генерал Талић је издао наређење тадашњем пуковнику Новици Симићу кога је поставио за команданта Тактичке групе 1 (ТГ-1), које дословно гласи:

„Хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

До спајања снага 1. крајишког и Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске дошло је два дана пре плана, 26. јуна око 14 часова у селу Чардак између Модриче и Градачца.

Мало је познато да су тада српски војници замало запуцали једни на друге. О томе је у књизи генерала Новице Симића „Операција Коридор-92“ која представља својеврсну енциклопедију ове акције сведочио мајор Миле Бероња, начелник штаба ТГ-1 која је у пробоју требало да се споји са снагама ИБК.

„Путем радио везе са 2. посавском бригадом шифровано смо договорили да ознаке буду црвена трака на реверу, а лозинка Коридор-Корница. Ноћ уочи почетка операције дотрчао је везиста и рекао да је ухватио непријатељски телеграм у којем се непријатељске јединице обавјештавају о нашим знацима за распознавање.“

Борац специјалног батаљона ИБК Јован Ерлетић објаснио је у истој књизи да су српско-српско крвопролиће спречиле – сочне српске псовке.

„Дошли смо на педесетак метара једни од других и почели размјењивати различите одзиве и лозинке. Кад смо почели псовати, видимо да су нам псовке исте – српске, али смо и даље једни другима били сумњиви. Послије неког времена, иде један официр с друге стране, а неколико наших официра њему у сусрет и када су се на пола пута почели љубити, војници с једне и друге стране су кренули у трк према њима. Љубим се са неким људима које у животу нисам видио, а драги су ми ко браћа рођена и срце хоће да пукне од радости.“




2 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *