За ким звона не звоне
Недавно је руски ТВ канал „Култура“ приказао документарни филм „За ким звона не звоне“ о драматичној судбини манастира и храмова на Косову. Са аутором сценарија Сергејем Барабановом разговарао је јеромонах Игњатије Шестаков.
Недавно је руски ТВ канал „Култура“ приказао документарни филм „За ким звона не звоне“ о драматичној судбини манастира и храмова на Косову. Са аутором сценарија Сергејем Барабановом разговарао је јеромонах Игњатије Шестаков.
Нико није могао да спречи 5. октобар – ни ЈСО, ни МУП, па ни Војска јер је тог дана већ било касно – пета колона је добро одрадила свој посао.
Генерал „чисте савести“ се вратио кући после кукавичке одбране, и „херојског“ прихватања кривице. Од грчевите борбе да докаже да није био главнокомандујући; да није ништа знао; да му „неки тамо“ нису слали извештаје, спао је на призање…
Неколико дана пре атентата на Ђинђића српски обавештајци регистровали контакт који је са ЦИА и МИ6 остварио БНД. Немци су осетили да се нешто у Београду кува и покушали да заштите свог човека. Без успеха
У време операције „Сабља“ у Србију је била убачена екипа специјалаца ЦИА која је требало да ликвидира неколико политичких лидера, а међу њима Војислава Коштуницу и истакнуте чланове СРС и Социјалистичке партије Србије, каже извор близак обавештајним круговима.
Злочин су починила петорица малих шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина.
У једном тренутку састанка у вили сарадника енглеске обавештајне службе, Марка из Сурчина, придружио се Чедомир Јовановић.
Америчка политика према Србији и после смене Милошевића била је заснована на притисцима. Године 2001. у Стејт департменту одлучено да се Косову да независност и да се помажу сецесионистички покрети у Војводини и Санџаку
Весли Кларк и Хавијер Солана умешани у трговину органима на Косову
Али, ако мислите да је то једино „прљаво рубље“ које крије ова религијска организација, онда вас морамо разочарати. Истина је пуно гора.
Иако муслимани тврде да је Куран књига дата им од Бога, у њој постоји цели низ контрадикторности и нелогичности, а ми смо издвојили само неке од њих.
ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустроугарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустроугарa.
План окупације из 1999. године, за који се веровало да је немогућ, спроведен је – без испаљеног метка, испод жита, полако и постепено.
Потпредседник Скупштине Војводине, Миливој Вребалов, претио је смрћу свом саговорнику, али није знао да је овај разговор забележио камером.
У монтираном процесу вођеним пред Вишим судом у Београду 11 навијача је осуђено на максималне казне затвора, под оптужбом да су на Обилићевом венцу у Београду, након туче са француским навијачима, са висине од око шест метара бацили Бриса Татона, који је, после 12 дана, због нестручног лечења умро у Клиничком центру у Београду.
То је била једна од најелитнијих јединица у Европи, најспособнија, та јединица је много, много учинила на Косову, да спасе српски народ, та јединица је стала у одбрану 5. октобра, на челу са Легијом спречила крвопролиће братско, грађанско, народно крвопролиће.
У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спасен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу, а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев.
На основу понашања Срба и српског руководства у вези с економско-политичко-војним процесима у свету, Европи, на Балкану и самој Србији (посебно у вези са Косовом и Метохијом) све више људи се пита шта се то догађа са разумом српског народа и његове елите. Очевидно је једино да се не преклапају елита и администрација, односно да предводници Срба не припадају групи најумнијих међу њима.
Данас у Србији јасно видимо да о многим стварима у нашем животу одлучује неко други, и то је обично неко у чије име говоре „демократски изабране владе“. Али те „демократске власти“ готово никада не раде у интересу народа, већ искључиво моћних капиталиста.
Теорије завере постоје вероватно дуго времена, али свој прави процват доживљавају тек појавом и ширењем интернета. Виртуелни свет се показао као идеалан за ширење непроверених информација, јер у њему људи имају прилику да испоље једну од заједничких лоших особина, лењост и склоност ка путу мањег отпора. Због тога су многе лажне вести и теорије прихваћене као истините, без већег размишљања.