Чувари зечјег срца: МУП Србије између пословне пратње и полицијског обезбеђења

Пише: Милица Грабеж

Полицијски службеници описали су нашој новинарки слабости у Управи за обезбеђење МУП-а Србије, која чува штићене личности, који их је више од плеве, и сваким даном је све више оних које се осећају спокојнијим у пратњи чувара реда. А полиција чува све – од премијера па до његових дечака

uprava za obezbedjenje

Због једног догађаја који се одиграо у Земуну, а који је могао довести до последица по живот појединих штићених лица лица високог ранга, уочени су недостаци у вези кретања и заштите комуникација система везе које користи МУП Србије.

Имајући, ваљда, у виду и безбедносну културу самих корисника, још 2010. године, кабинет министра српске полиције донео је одлуку о формирању такозване радне групе, за израду и имплементацију шифара, кодова и других елемената, са циљем заштите података, у складу са професионалним, правним, моралним и етичким нормама.

Али, откривено да оваква „имплементација шифара“ и заштита података, до тада уопште није ни постојала у Управи за обезбеђење МУП-а Србије! Не треба ни напомињати да је заштита података и информација један од кључних елемената у заштити лица, поред обавештајног сегмента…

Група је у свом саставу имала стручна лица из Управе за везу и криптозаштиту, Одељења везе Управе за град Београд и два члана из Управе за обезбеђење. Имајући у виду комплексност овог питања и имплементација више стечених знања у једну целину, ова група је затражила помоћ од једног пратиоца, који је радио у Управи за обезбеђење. Била је реч о особи чије су квалификације и стручност биле потребне за примену оваквог пројекта.

Међутим, када му је предлогом начелника Управе за везу и криптозаштиту упућеном кабинету министра, одобрен рад, неко је интервенисао и према њему је примењена дискриминација.

Наиме, тадашњи начелник управе, генерал полиције Зоран Томашевић, позвао је министра и наводно био забринут, јер се радило о особи из Јединице за специјалне операције, тврдећи да он „као такав“ не треба да ради на овом, тако битном пројекту. То је министар Ивица Дачић подржао. Због свега тога, овако важан пројекат још није реализован. И даље је проблем непостојање стручног кадра, високо ризичне информације неконтролисано циркулишу и злоупотребљавају се, што је изгледа и циљ ове групације, која је руководила Управом од 2008. године.

Сазнавши за ово, полицијски службеник који је требао да изради цео пројекат, упутио је представку Унутрашњој контроли. Сугерисано је да поред дискриминације овде постоје елементи који се гоне по службеној дужности, имајући у виду да је реч о облику несавесног рада у служби, са штетним последицама по лица која се безбедносно штите. Истовремено, указао је на штетне последице одавања државне тајне до које је управо доводила гарнитура полицијског генерала Зорана Томашевића, који је у међувремену смењен.

Такође је фрапантно је да безбедносна структура задужена за заштиту самог кабинета министра, ни дан-данас на постављена питања радног састанка у вези „степеновање документа“ имајући у виду разноврсност особа која се штите, према уставним категоријама, дискреционом праву Министра и дискреционих права Директора полиције и овлашћених лица. Одговор из кабинета министра, био је да „…У Министарству не постоји стручно и сертификовано лице које степенује документа, то јест, одређује степен тајности“.

Био је то још један доказ незнања, непрофесионализма и скарадности у управљању људским ресурсима у МУП-у. Уместо да овај проблем буде решен, једина стручна особа на коју је МУП могао да рачуна, послата је да ради на Управним пословима на Новом Београду, на издавању личних карти!

Израдом овог важног пројекта требало је да се спречи неконтролисано коришћење информација о лицима која се безбедносно штите, већи степен тајности података, заштита свих елемената заштите, спречавање прикупљања података (прислушкивање) како активног тако и пасивног, управљање системима везе на један уређен и законом дефинисан начин и спречавање елемената субверзивних делатности екстерних фактора и интересних група на интегритет лица које с безбедносно чува, као и лица која користе систем веза УХФ и Тетра, имајући у виду порозност у систему комуникација. Мада такозвана радна група још увек „на папиру“ постоји, пројекат ни до данашњег дана није завршен нити је неко одговарао због тога.

Да би било јасније порекло оваквог стања, треба се присетити стања у Управи за обезбеђење за време владавине генерала Томашевића који је имао чак осам назови-секретарица које су биле у такозваној „пословној пратњи“ појединих политичара, а неке од њих су и признале да су вршиле сексуалне услуге у хотелима на улазу у Јагодину!

Наравно, ниједна од њих није имала ни дана полицијских школа, нити курс за пратиоца, а имале су решење за такво радно место и радиле су такве послове, иако никад нису чувале штићено лице, већ су седеле у канцеларијама, свака од њих је била нечија љубавница. Генерал Томашевић је важио за алфа мужјака који има, поред своје жене још четири љубавнице. Једна од њих је извесна Тања Баковић, која ради у Управи за аналитику где се проверавају подаци о лицима. Такође, извесна Лела Зарић, која је била и његова љубавница и прва секретарица. Свака од ових жена је задуживала „глокове“, модерне пиштоље, мада ниједна не зна да пуца!

Његова лична саветница, Гордана Пишчевић, доведена је из једног бутика! Томашевићев кум, Перо Јернић, постављао је и разрешавао начелнике у Управи.

Пола Управе за обезбеђење које врши послове праћења, не може да задовољи ни најосновније норме на тестирању физичке спремности. Улазни тест физичког неки нису ни радили, а они који би радили и нису га задовољавали уписивали су да су прошли!

За време свог мандата, генерал Томашевић је стекао вилу вредну 120.000 евра, и вредан ресторан („Звездара театар“, и још много станова по Звездари!). Коначно, ни сменом генерала Томашевића није ништа направљено, јер је све остало исто. Само су довели другог човека, Милована Глишовића, који је наставио „традицију“.

Путина величају, а полиција гази његове слике

putin slikeПредседник Владимир Путин посетио је Србију 16. октобра. Стотине хиљада грађана стрпљиво је чекала његово појављивање, скандирало му и радовало се његовом доласку, док је полиција од грађана отимала његов слике и газила их.

Већ код гробља ослободиоцима Београда дошло је до првих сукоба када је полиција безуспешно покушала да од присутних грађана одузме заставе Новорусије. На Новом Београду, на прилазима месту за посматраче војне параде у част ослобођења Београда 1944. године, непријатности су се наставиле. И овог пута полиција је из неких разлога тражила да се уклоне заставе Новорусије, али су њена мета били и постери Владимира Путина. Група Срба из расејања је о свом трошку урадила плакат са Путиновим ликом који је назвала „Сибирски вук“. Овај плакат је бесплатно дељен свим гледаоцима параде и другим грађанима који су хтели да га узму. На прилазима простору за параду, међутим, полиција је поставила контролне пунктове на којима је проверавала да ли неко од гледалаца покушава да унесе нешто што би могло да угрози безбедност учесника и високих гостију. На појединим пунктовима је полиција одузимала и плакат „Сибирски вук“, бацала га на земљу и газила, као што се види на фотографијама?! Људи су оваквим поступцима били згрожени, али покушај власти да цензурише љубав народа према руском председнику није успео, јер је доста поменутих постера, исто као и застава Новорусије, било истакнуто у гледалишту током војне параде. Ко је и зашто издао наређење полицији да плени постере и заставе није познато.

 

Извор: Таблоид – лист против мафије




1 коментар

  1. Никола

    Нажалост такво је стање у целом МУП-у а не само у овој управи. Кусо и репато се запошљава….док не избије неко срање па ће се после чешати по глави…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *