24 минута

Пише: Бранко Драгаш

24-minuta

Један читалац ми тражи да напишем нешто о емисији 24 МИНУТА и водитељу Зорану Кесићу.

Ево, пишем.

Свако ко се супроставља тоталитарној власти и исмејава паланачки култ личности, има моју подршку.

Аца Драмосер је српски Краљ Иби.

То нико не сме да му каже.
Аутоцензура је застрашујућа.

Зоран Кесић се спрда са српским Краљем Ибијем и његовом дружином кловнова.
Смех је лековит и спасоносан.

Умберто Еко је у књизи „ИМЕ РУЖЕ“, која је писана као детективски роман,само да би била ближа савременим читаоцима, објаснио да је нестала трећа Аристотелова књига која говори о комедији.

Зашто је нестала?

Властодршци су је сакрили у мрачним одајама манастира.
Властодршци протерују смех.
Тамо где нема смеха, нема ни слободе.
Смех руши тоталитарни поредак медиокритета.
Смех нас ослобађа страха.
Смех раскринкава лажне месије и вође.

Аца Драмосер признаје да се не смеје.
Човек који се не смеје је опасан човек.
Има велики проблем сам са собом и зато се не смеје.
Смех га чини несигурним.
Руши његов лажни ауторитет.

Знао сам једног српског тајкуна, недавно је умро, који се смејао као хијена. Односно, кезио се над лешинарењем друштвене и државне својине. Почетком 1994. године упао је у велики психички проблем. Лечио се у знаменитој болници у Женеви. Моја пријатељица из Женеве га је сметила код једног чувеног психијатра.

Стари професор је једноставно објаснио шта је проблем пацијента. Човек не зна да се смеје! Стално је напет. Похлепа му је развила грабежљивост и инстикте за прождирање свега што очи виде. Краљ Мида је додиром све претварао у злато и умро је гладан. Овај несрећни тајкун је стално био у грчу да неко други не заради више од њега, умро је на најсрамнији начин у свом лудилу. Срамота ме је да напишем појединости.

Стари професор је тајкуну давао привремену терапију да га опусти.
Саветовао га је да се радује обичном животу, да ужива у малим стварима и да се смеје.
Тајкун није послушао.
Умро је као лудак.

Чувајте се људи који не знају да се смеју.
Људи који не прихватају шалу на свој рачун.
То нису добри људи.

Аца Драмосер је кловн наше трагикомедије.
Комад се приближава крају.
Треба га што више исмејавати.
То је једини начин да се огади свима.

Зоране Кесићу, само напред!
Разбијена је фама о Великом Вођи.
Страх се повлачи.
Нека смех победи тиранију у 24 минута.

 

Извор: dragas.biz




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *