Случај Вука Драшковића, новог лажног цара Шћепана, много је више клинички, а много мање четнички, те тако данас потврђује тезу да је Србија сигурна кућа и најбоља домовина популистичких хохштаплера без морала и стида.
По природи ствари медији не би требало да буду човекoви непријатељи, али су понесени исплативом послушношћу дозволили својим саговорницима да на тржиште информација сеју превише отрова. Тако је Вук Драшковић недавно негирао да је створио Српску гарду а 1991. године је говорио: „Одмах морамо формирати Српску гарду. Оснивање Српске гарде СПО тражи одавно…“
Остало је Дачићу још само да преда и Газиводе, па да и ове „преговоре“ прогласи за свој најновији велики успех. Кршење Устава и велеиздаја немају алтернативу.
Сама чињеница да се неко усудио да каже истину о Ђинђићу довела је до тога да са свих страна крене анатемисање СНП НАШИ, да позивамо на линч и убиство (само не знам чије) до јефтиног патетисања „о мртвима све најбоље”.
