Сви ћемо морати да дајемо органе?!
Најава из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) да ће, уколико се прихвате измене Закона о трансплантацији, сви грађани Србије ускоро постати и донори органа шокирала је јавност.
Док они који се годинама налазе на разним листама чекања за трансплантацију радују, противници оваквог решења истичу да је та пракса могућа у неким уређеним земљама, али да би овај пропис у Србији фактички легализовао трговину органима, поготово када се узме у обзир чињеница да у земљи влада системска корупција.
Срђан Стојановић, адвокат који се бави медицинским правом, истиче да је овакво решење потпуно непримењиво у земљи којом влада криминал и у којој је сваки други становник скоро неписмен.
– У Србији постоји озбиљан проблем недостатка даваоца органа, али то не може да буде решено на начин на који се сада покушава јер држава не може да гарантује појединцу да ће бити заштићен. На крају, слобода човека претпоставља и слободно располагање својим телом. Чињеница је и да донор није природно својство човека. Такође, многима и религија не дозвољава да буду даваоци. Ипак, највећи проблем преставља чињеница да криминал иде где је лака лова, а ако то значи да ће продајом бубрега на брзину зарадити 10.000 или 20.000 евра, не постоји начин да се то спречи. На тај начин држава би фактички легализовала трговину људским органима – упозорава Стојановић.
Он додаје да је оваква иницијатива само доказ да се закони не могу само преписивати из туђе праксе.
– Проблем је и у томе што овакво решење пребацује цео терет на савест изабраног лекара да пацијенту јасно предочи његова права- истиче наш саговорник.
Директор РФЗО Момчило Бабић истакао је да сви заинтересовани могу да прочитају предлог за измену Закона и дају своје предлоге, примедбе и сугестије.
– Највећи проблем је обезбеђивање органа. Овим се омогућава да законско решење које постоји у Хрватској и у Словенији, као и у готово читавој Европи, буде и код нас. Ако смо сви потенцијални примаоци органа и ако бисмо у таквој ситуацији желели да добијемо орган који је неопходан за трансплантацију, онда ваљда морамо дати места претпостављеној сагласности да смо сви и потенцијални даваоци, осим оних који то изричито одбијају – навео је Бабић и додао да се у Србији у све сумња и да ће бити оних који ће говорити о потенцијалној трговини органима, али, према његовим тврдњама, то у овом случају неће бити могуће.
Један донор на милион становника
Према доступним подацима, Србија тренутно има само 70.000 донора и налази се на дну европске лествице јер на милион становника годишње има мање од једног даваоца. Трансплантацију бубрега у Србији чека око 3.500 пацијената, трансплантацију јетре око 200, а ново срце око 30 пацијената. Процењује се да због недостатка органа годишње умре 30 људи. Стручњаци за трансплантацију наводе да би годишње требало да се ради 400-500 трансплантација бубрега, 100-150 јетре и 20-30 срца, јер су толике потребе. Да би се успоставио редован програм пресађивања органа, Србији је потребно око 2.000.000 потенцијалних донора.
Ako već hoće da nas uzgajaju kao grla za klanicu, neće valjati da nam nameću da se hranimo GMOvnima.
Najvise vole lovui!!! Samo je to razlog. Nije u pitanju moral, etika i ljubav prema coveku, medicinski radnici su postali nakaze, koje najvise vole novac, posto novac predstavlja moc. Vecina se petvorila u psihopate i narcise!!!!
Da damo svi organe za narkomane i alkoholicare.
A bolnice prodaju krv narkomanima koji se “kao” lece.
Prodali sve sto se moze prodati , pa sad bi i ljude da prodaju.
Doslo vreme da u srbiji ne mozes na miru da umres 😀
Изгубимо 60% српског рудног богатсва на КиМ али надокнадимо: људним! Ту су и Тачијеве везе за трговину људетином,па мир у региону – сав олош ће бити срећан, може се код неких смрти и припомоћи због виших антисрпских интереса…