Србија се враћа својој кући

Министарство грађевинарства и урбанизма покренуло акцију којом жели да врати заборављену грађевинску традицију

Кућа на четири воде. Квадрат у основи, подељен на два дела. Огњиште, спаваћа соба, славска соба и обавезан трем. То су основни елементи традиционалне српске куће, мада свако поднебље има свој стил – моравски, шумадијски, златиборски, косовски, сремски, банатски.

Златиборска кућа је за многе најлепша, али је и на овој планини реткост. Заправо, у Србији већина објеката нема никакве везе са нашом градитељском традицијом.

Наше куће по Србији својим обликом остављају утисак као да се налазите на некој падини Алпа или усред Медитерана, због равних или изломљених кровова, који се у нашем градитељству обилато користе.

Желећи да оживи заборављену традицију Министарство грађевинарства и урбанизма покренуло је акцију градње српских кућа. Замишљено је да се граде куће поднебља, као што се свуда у Европи ради, каже Славољуб Закић, члан радне групе Министарства. Јер, српски сељак је некада градио по мери човека.

– Материјале је налазио у окружењу и тако здања уклапао у природну целину. Не постоји ниједна потреба савременог човека која се не да интегрисати у куће поднебља – објашњава Закић.

– Наша идеја је да радимо на промоцији српског националног идентитета и да се држава на неки начин врати себи. Као што су вера, језик и музика обележје једне нације, то исто важи и за куће – додаје наш саговорник, који је иначе и председник Удружења „Српске куће”.

Он предлаже да куће поднебља буду „мера” и за државне институције па да поште, болнице или железничке станице носе обележје стила подручја на коме се налазе.

– Та традиција је негована у Моравској долини и тамо дуж пруге имате железничке станице које су бисери српске архитектуре – истиче Закић.

Такође постоји идеја да објекти који се граде на коридорима 10 и 11 буду усклађени са градитељским наслеђем у тој зони. То значи да би, како каже, на Хоргошу требало градити објекте у облику чарде, било да су ресторан, продавница, пумпа…

– Зар не би било логично да наплатна рампа код Бубањ Потока буде стилизована у шумадијском стилу. Требало би прописати да објекти који се налазе поред аутопутева прате традицију. По чему да знате да сте у Србији, ако не по изгледу кућа дуж путева. Када уђете у Словенију имате утисак да сте заиста у Словенији, док код нас тренутно то није случај. Ми морамо да се представимо, као што то други раде. Узмите пример Енглеске. Њихова амбасада у Београду је типична енглеска кућа, што оставља утисак озбиљне државе иза које стоји историја и традиција – каже Закић.

Министар Велимир Илић је препознао потребу да се код нас граде српске куће и упутио позив локалним самоуправама да се укључе у пројекат. Предност ће имати они које понуде бесплатне локације. Израду пројеката ће финансирати Министарство и потпуно ће бити бесплатни за грађане и општине. Такве куће ће се зидати искључиво од домаћег материјала, камен, дрво, цигла и обавезно ће бити покривене црепом.

– У следећих месец или два треба да се утврде услови и критеријуми и да се направи стратегија. Ништа спектакуларно се неће догодити. Само оно што је праведно да српска кућа добије шансу – објашњава Закић.

Он каже да су градитељску традицију уништиле поједине фирме са својим типским пројектима алпске куће. Насупрот томе, у Банату треба да се гради банатска кућа, са гонком, то јест широким улазом и специфичним фасадама. На Златибору златиборска, која је била покривена шиндром и има карактеристичан већи угао због обилних падавина. У Шумадији треба да се гради шумадијска кућа која подсећа на моравску, само што моравска има лукове, а шумадијска коснике.

– Оне треба да се разликују онолико колико се разликују Златиборац и Банаћанин. Суштинска разлика је у поднебљу. И наравно архитекте треба да их прилагоде потребама данашњег човека – закључује Закић.

 

Извор: Политика