Козачког села Александровске нема ни на најпрецизнијим мапама. Током 1960-их село је постало део Ростова на Дону, града који се налази на око 1100 km јужно од Москве. У то време козака је било 13 хиљада. Александровска је 1991. повратила статус засебног насеља. Данас у овом селу поред добровољачке страже постоји и прави козачки вод. Тамошњи мушкарци, млади и стари, веома су умешни у руковању сабљом и бичем. Деца стичу знања о козачком начину живота на часовима у локалним спортским школама. Дописник RBTH обишао је једну од њих и открио како изгледа козачки живот у 21. веку.
Козаци овде живе стотинама година. Они су рођени ратници, чврстог карактера, навикли да живе слободно. И када је име села избрисано са географских карата наставили су да живе у складу са својом ратничком традицијом, поштујући истовремено руску православну веру и „руску идеју“.