Осиромашење понуда бесплатних телефона уз постпејд пакете постаје глобална тежња због великог оптерећења за телекомуникационе компаније и произвођаче
Да ли оператери смањују понуду телефона за динар, односно оних које корисници купују уз пакете? Глобална тежња јесте осиромашење ових понуда јер је то постало велико оптерећење за телекомуникационе компаније и произвођаче, па се поставља питање да ли ће се исто десити и код нас.
Читаоци који су се јављали нашој редакцији кажу да је понуда донекле смањена, као и да је све мање уређаја које могу бесплатно да добију уз јефтиније пакете у поређењу са периодом од пре годину дана. У „Телекому”, „Теленору” и ВИП-у кажу да нису мењали број апарата које нуде корисницима, али незванично, очи су упрте у конкуренцију и да ли ће се у наредном периоду ограничити или укинути количина такозваних телефона за динар које нуде клијентима, зависи и од потеза које буду вукле конкурентске фирме.
Осим тога, акције оператера у којима нуде 50 одсто нижу цену претплате онима који не узму телефон за динар, иде у прилог томе да желе да смање број корисника који се опредељује за ове уређаје. Да смањење понуде уређаја који се добијају уз пакете јесте светска тежња, потврђују и овдашњи оператери.
– Глобална тежња јесте смањивање броја различитих уређаја у понуди што пре свега долази од потрошача, али то прате и произвођачи. Купци се све више окрећу мањем броју уређаја. На пример, све је већа потражња корисника за неколико паметних уређаја – наводе у „Теленору”, али додају да њихова понуда није смањена.
– Не знамо зашто читаоци имају утисак да је понуда телефона смањена јер заправо никада нисмо имали већу понуду него сада. Тренутно имамо 35 телефона у понуди, а прошле године у ово време имали смо три модела телефона мање – објаснили су у „Теленору”, док у конкурентском „Телекому” кажу да се понуда телефона код њих мења у складу са понудом произвођача.
– Број телефона у понуди варира, а некад у понуди МТС-а има и до 50 различитих модела. У МТС-у су, такорећи, сви телефони у понуди за један динар уз одговарајуће пакете, тако да се тренд телефона за динар и даље одржава. Осим тога, ми нисмо повећавали цене уређаја који се узимају уз пакете – рекли су у „Телекому”.
Из ВИП-а поручују да у понуди имају исти број телефона као и прошле године, односно око 50 модела.
– У току прошле и првих месеци ове године ниво субвенција за мобилне уређаје у нашем портфолију није се битније променио. Први смо на на тржишту Србије понудили телефоне за један динар и овај тренд задржавамо – наводе у ВИП-у.
Што се тиче европске праксе, два највећа мобилна оператера у Европи, „Водафон” и „Телефоника”, прошле године су одлучили да искористе Шпанију за тестирање планова за велике промене модела пословања. „Телефоника” је у марту објавила да у Шпанији неће нудити дотиране телефоне за нове кориснике. Уместо тога понудила је корисницима план отплате уколико буду хтели да купе телефон. Такође, средином прошле године, агенције су пренеле да захваљујући ниским трошковима француски мобилни играч „Илиад” стиче нове клијенте иако им не нуди дотације за уређаје.
Према агенцији „Бернштајн рисрч”, 2011. су се издаци телекомуникационих компанија у Европи за мобилне телефоне попели на чак 13 милијарди евра. То значи да су фирме потрошиле више за телефоне него за модернизацију мрежа мобилне телефоније, наводи се у анализи агенције.
Рекламација у радњи, не у сервису
Сваки корисник који се одлучи за телефон уз пакет, у случају квара, рекламацију подноси свом мобилном оператеру, односно тамо где је уређај и купио, а не сервисеру. Наиме, према одредбама Закона о заштити потрошача,купац више нема ништа са сервисом и док год је уређај у гарантном року, он рекламацију подноси трговцу, односно управо на оном месту где је апарат и пазарио.
Осим тога, гаранција за сваки нови мобилни телефон, такође према Закону о заштити потрошача, мора да износи најмање две године.
Већина корисника, ипак, у припејду
Већина корисника услуга мобилних оператера у Србији су и даље припејд корисници (уплаћују допуну на киоску), док је мање оних који су у постпејду (имају потписан уговор са оператером и рачун им стиже на кућну адресу). То значи да већина грађана од оператера и не купује телефоне уз пакете.
Према последњим подацима Ратела који су били доступни јавности (за 2011. годину) 36 одсто корисника је у постпејду, а 64 процената у припејду. Слична ситуација је и сада, па тако од 5,5 милиона корисника „Мобилне телефоније Србије” („Телеком”) 4,05 милиона их је у припејду, а 1,45 милиона у постпејду.
Извор: Политика
