Православље

Сазнајте зашто постоји календарско нејединство међу хришћанима

Пише: Миодраг М. Поповић

Како се заправо одређују датуми тзв. покретних празника (празника невезаних за датум), концентрисаних у периоду који почиње у завршним недељама зиме, а може да потраје и цело пролеће?

pravoslavni-crkveni-kalendar-aplikacija

Збиља, лако је запамтити датуме непокретних празника, али оне покретне морамо сваке године изнова да тражимо у џепном календару. Обичан календар ту не помаже, јер је за одређивање датума ових празника потребно много више података него што нам их може пружити једна година.

Сви датуми у циклусу покретних празника зависе од датума у који те године пада Празник над празницима – Васкрс. Знајући датум Васкрса, једноставним одбројавањем дана уназад или унапред можемо да одредимо датум било ког покретног празника. Тако су нпр. Цвети увек недељу дана пре Васкрса, Лазарева субота (Врбица) је дан пре Цвети, Вазнесење Господње (Спасовдан) 40 дана по Васкрсу итд, те стога и ове године Велики пост почиње нешто раније него што смо навикли. Пошто је Васкрс увек у недељу, то значи да су сви празници који се равнају по њему такође везани за одређени седмични дан.

prvi-hriscaniПрви хришћани славили су Васкрс у исти дан када и Јудеји своју старозаветну Пасху. То је био 14. дан јудејског месеца нисана, па су ови хришћани добили име „кватродецимани“ (лат. „четрнаестодневници“). Ова пракса није била дугог века, између осталог и зато што је датуме јудејског календара, подложног честим променама и импровизацијама, било немогуће прерачунати у остале тада актуелне календаре (као нпр. у поправљени јулијански, који је био званични календар у Римском царству). Насупрот кватродециманима, присталице тзв. доминикалног метода везивале су Васкрс не за датум, него за недељу, дан у који је, по сведочанству Светих Јеванђеља, васкрсао Господ Исус Христос.

Као што се види, календарско нејединство, у коме „једни већ славе, док други још увелико посте“, није „изум“ нашег доба. Оно је постојало и у раној Цркви, и то више од три века. Први васељенски сабор, одржан 325. г. у Никеји, утврдио је принцип одређивања датума Васкрса који важи и данас. Принцип „прва недеља после првог пуног месеца после пролећне равнодневице“ не заснива се ни на једном календару, већ на реалностима из природе, што показује да су богомудри Оци Првог васељенског сабора располагали пуном свешћу о немогућности израде апсолутно тачног календара.

У настојањима да се израде прегледне таблице датума Васкрса за дужи низ година, најдаље је одмакао римски монах Дионисије Мали који је, допунивши прорачуне ученог египатског монаха Анијана и прилагодивши их јулијанском календару, у 6. веку израдио Велики пасхални индиктион, таблице за циклус од импресивне 532 године. Тако, по истеку последње, 532. године, почиње нови индиктион у коме се датуми Васкрса понављају исте године као и у претходном. По овом начину рачунања времена, ми живимо у 15. индиктиону који је почео 1941, а завршиће се 2472. године. Великог пасхалног индиктиона придржавају се и помесне Цркве које су усвојиле григоријански календар, тако да, ако већ не славимо заједно непокретне, макар смо једнодушни у слављењу Васкрса и осталих празника који се равнају по њему.

Uskrsnja-jajaВаскрс може да падне најраније 22. марта (4. априла по григоријанском), а најкасније 25. априла (8. маја). Најчешће бива у датумима који се налазе у средини овог интервала (зато смо и навикли да буде у том периоду), а што се више датум удаљава уназад или унапред, то се и Васкрс ређе слави тог датума. Овогодишњи датум Васкрса спада у те ређе случајеве, али од њега има и још ређих. Тако се нпр. 22. марта/4. априла Васкрс слави свега пет пута у току индиктиона (што ће бити случај 2010. године), а 25. априла/8. маја се слави још ређе: свега два пута у току 532 године. У нашем индиктиону први пут то је било 1983. г. (свечари који славе Ђурђевдан можда се сећају да им је те године Слава пала на Велики петак, па су је померали за понедељак), а следећи пут ће бити 2078. године.

Ова тема неминовно изазива сећање на трагикомичну ситуацију од пре неколико година, када је једна парохијанка питала свог свештеника: „Оче, како је могуће да ове године Велики петак пада у суботу?“. Забуна је разјашњена чим је бака показала свештенику календар: радило се о издању уличне „календарске пиратерије“ на чијим је корицама писала текућа година, а унутра је једноставно прекопиран календар за претходну годину. Стога, иако је сезона календара прошла, а до следеће има још доста времена, није наодмет подсетити да календаре (а и све остало што је везано за црквени живот) не треба куповати на улицама и по пијацама. Тачно је да личи, али…

 

Православље

Напиши коментар