Чланови Велике регуларне ложе Србије су председник војвођанске владе Бојан Пајтић, министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић, министар пољопривреде Саша Драгин и бивши градоначелник Зрењанина, садашњи напредњак Горан Кнежевић
Осим међу универзитетским професорима, уметницима, бизнисменима, припадници масонерије налазе и у самом врху српске власти. Припадници масонерије су били или то и даље јесу председник војвођанске владе Бојан Пајтић, министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић, министар пољопривреде Саша Драгин, бивши градоначелник Зрењанина и садашњи напредњак Горан Кнежевић!
Чиплић има најдужи масонски стаж – масонској организацији Велика регуларна ложа Србије (РВЛС) приступио је 2001, Кнежевић је то учинио две године касније, Пајтић врло брзо после њега, а Драгин је последњи од њих постао масон. Члан РВЛС је такође и Мирослав Мрнуштик, бивши потпредседник војвођанске скупштине, садашњи потпредседник Војвођанске партије и члан председништва Уједињених региона Србије Млађана Динкића, у чијој околини, како сазнајемо, такође има припадника масонерије.
Масони аутономаши
Све њих као масоне наводи Зоран Д. Ненезић у књизи „Масони 1717-2010 – преглед историје слободног зидарства у Србији, на Балкану и у свету”. Ненезић је то потврдио у разговору за медије. Он је вероватно један од најпозванијих да говори о масонерији у Србији: рад српске масонерије обновљен је 1990. када је „пробуђена” Велика ложа Југославија, а Ненезићеве заслуге за нови почетак признате су тиме што је он био њен велики мајстор, како се зове први човек масонске организације.
Војвођански део масонерије интересантан је због тога што тога што унутар РВЛС, чији је велики мајстор Петар Костић, већ деценију постоји идеја о оснивању провинцијалне Велике ложе. Како сазнајемо, са њеним оснивањем, војвођанске матичне ложе (мање организационе јединице које окупљају масоне) функционисале би у односу на „централу” отприлике исто онако како би Војводина требало да функционише у односу на Србију: у складу са њом, али и независно од ње. Оснивање провинцијалних Великих ложа није неубичајено у масонерији. Међутим, колико је познато, овакво организовање карактеристично је за велике државе са вековном масонском традицијом и веома бројним чланством, каква је, на пример, Енглеска.
Дакле, провинцијалне ложе стварају се из административних разлога ради лакшег функционисања. Србија је толика колика је, сматра се да масонерија у њој постоји нешто дуже од 120 година (РВЛС је прошле године обележила 90 година постојања), а чланство РВЛС се мери у стотинама, али не и у хиљадама. Уколико се ова идеја оствари, Војводина ће поред грба и заставе имати и сопствену, да не кажемо аутономну масонерију.
Веза политичара и масонерије нису обележје данашњице и четворица војвођанских политичара нису први који су загазили у масонске воде.
Од Јовановића до Живковића
Ако не први, међу првима су то били Душан Михајловић, министар унутрашњих послова у влади Зорана Ђинђића, и Војислав Андрић, бивши савезни министар спорта, који су масонерији приступили 1994. Иако политичари могу да уђу у масонске ложе, њима је, као и свим другим члановима, забрањено да у ложи говоре о политици. Тако је у теорији, а у пракси је ваљда први инцидент са политичким примесама везан за Михајловића. Тако Неназић цитира годишњи извештај РВЛС (тада је још била РВЛ Југославија), који је написао Војислав Миловановић, тадашњи велики секретар, својевремено министар вера.
„… Један од значајних проблема је улазак политике у ову ложу. Први проблеми настали су после пријема др Душана Михајловића и некоректног односа појединаца у вези са политичком активношћу истог.”
Преко Михајловића чланови Регуларне велике ложе постали су Тахир Хасановић и Иван Ђорђевић, познати као функционери Михајловићеве Нове демократије.
Србија је имала масона на највишем положају – бивши српски премијер Зоран Живковић такође је био приступио слободним зидарима. То је учинио и бивши министар спољних послова СЦГ Горан Свилановић (према последњим информацијама, он је избрисан из чланства), као и бивши високи функционер Српског покрета обнове Милан Божић.
Политичари су наставили традицију која је постојала пред Други светски рат, када је готово комплетна српска елита припадала масонима: скоро цела југословенска влада са Слободаном Јовановићем на челу, која је пребегла у Енглеску на почетку рата, била је масонска.
Масонерију су у ствари чинили најугледнији људи тог времена: од краља Петра И Карађорђевића, преко Ђорђа Вајферта, Живојина Мишића, Јована Дучића, Иве Андрића, митрополита Стефана Стратимировића, Петра Ичка, Стевана Мокрањца и Станислава Биничког, до Стевана Сремца и Владимира Ћоровића.
Либерални мејл
На сајту РВЛС каже се да масони желе да „достигну духовну висину која би их приближила моралној савршености. Њихови главни задаци су неговање љубави према ближњем, ширење толеранције и доброчинство”. Али да није све баш тако идеално, показује у Ненезићевој књизи објављен мејл драмског писца и посланика ЛДП-а Ненада Прокића, чије је чланство у РВЛС суспендовано после несугласица са првим човеком РВЛС Петром Костићем.
„Слободна браћо,
Перица (Петар Костић) је основао доушничку мрежу и гнушам се успостављеног страха и ћутања у такозваном слободном братству.
Већина допушта да га један недојебани клипан застрашује својим баналним и примитивним испадима. Сви трпе забрану међусобног комуницирања, које је једино дозвољено преко фалсификатора Батастама.
…
Зар је то слободно зидарство? Уточиште за хуље? Уклоните полуделог ВМ, који као ни сви његових претходници не може да поднесе мисао да ће му мандат престати и да ће се вратити у своју безначајност из које је дошао. Свима је познато да он о масонерији не зна ништа и да никад ништа о њој неће ни схватити. Ненад Прокић”
Аутономија договорена у Бечу и Атини
Када је реч о војвођанској аутономији, интересантно је да је међу тридесетак учесника скупова у Бечу и Атини 1999. и 2000, на којима су представници скоро свих тадашњих наших опозиционих партија усаглашавали основне принципе аутономије, били и тадашњи и будући масони – Душан Михајловић, бивши министар унутрашњих послова, Тахир Хасановић и Иван Ђорђевић (онима са дужим сећањем обојица су познати као функционери Михајловићеве Нове демократије), професор Драгор Хибер, тада члан Грађанског савеза Србије, данас члан ДС-а, као и Милан Комненић, који је наступао у име Српског покрета обнове. На том скупу закључено је да је „аутономија Војводине унутар Србије кореспондира са интересима Србије за демократизацијом и децентрализацијом, као и са очувањем територијалног интегритета и суверенитета”.
Велики Мики
Чланови Регулараца били су и универзитетски професор Никша Стипчевић, писац Милорад Павић, а своје место нашли су и глумци: од Бранислава Лечића, преко Аљоше Вучковића, до Предрага Микија Манојловића, који је био и велики мајстор Националне велике ложе.
Секташке групе су у вишим деловима структуре власти и искоришћавају друге службе за своје прљаве игре, које мисле да све што раде, раде у корист народа и Србије, а у ствари раде за корист издајника и лажних патриота. Не знамо ко нам је све непријатељ јер се стално прерушава а све лоше, дебилне ствари које су погубне за нашу државу, нам приказује на леп начин, у увијеној форми, као хуману ствар: избеглице, реадмисија, педерске параде, инклузија, итд.итд.
Један од начина борбе је ширење истине и информација о ДОС-манлијској погубној политици, која нас, као народ води у ништавило. ДОС-овска химера је у свакој власти, прерушена, која и даље наставља свој рушилачки задатак. Треба им јавно објављивати имена и функције, као и “заслуге” које су постигли.
Meni je od ovoga muka…kakve bre kecelje muskarci sa sorcevima. smejurija kakvi nas vode….dno dna.
I kakava je to sada neki problem u vezi ovog pisanja.Ovo je z amenenormalna stvar i neprectvlja neki problem i senzaciju.Kamo srece da su sprciliovo bombardovanjekoje smo doziveli.Negonisu samo su se svadzli i gledali gluposti d ans sto vise uniste.