Правда за Малог и домалог!

Пише: Михаило Меденица

Не, ипак је колега Дрчелић малчице претерао у јучерашњем тексту, критикујући одлуку Малог, домалог, да не кажем Горана Весића, градског менаџера, илити, шефа сале, и оног који у тој компарацији дође нешто као „средњак“ који се пита и одлучује о свему: да на нивоу града укину субвенције за поједине категорије, такозвано угрожене? Ма, није него…
Особе са посебним потребама! Па, јесмо ли се договорили да више нема повлашћених, односно тих са посебним потребама?! Зашто би град, илити, република финансирали нечије посебне потребе, да не кажем луксуз?!
Напротив, на овај начин подстиче да буду још посебнији у својим потребама, да као у шпанским серијама проходају, прогледају, проговоре…
Синиша је мали само у презимену, иначе је велики… визионар, рецимо, а о домалом, да не кажем Весићу да и не говоримо – сам поглед на то лице искушеника и повижника учини да желудац одрегује. Неки то зову „лептирићима“. Могуће, али се тим лептирицима изгледа повраћа од превише полена…
Укида се донирање Свратишта за децу с улице, па шта?! Стигло пролеће, дани све дужи и топлији, па где је деци лепше: на улици, по паркићима, раскрсницама, или у мемљивом, затвореном и клаустрофобичном простору, где су их, реално, навукли на пороке као што су три оброка, туширање, па чак, према неким гласинама и на спорт, далеко било, боже ме сачувај, пу-пу-пу…
Па, нису ли бескућници, пси луталице и деца с улице једна од атракција града?! Реално, мислите ли да би им у том свратишту дозволили да дувају лепак, завију по неки џоинт, шмркну мало бронзе?
Наравно да не би, конзервативци и пуританци ни једни, сваку би дечију забаву да покваре!
Укинута је и помоћ трудницама и породиљама. Вала, тек за ту категорију помоћи никад није било основа! Секс је одувек био забава за сиротињу, а узгред, ако већ тврдимо да су деца наше највеће благо – зашто још доплаћивати?! Леба преко погаче, е па не може више, док су Мали, домали и „средњак“ на челу града, односно, државе!
Пензионери! Шта пензионери? Е, то јесте право питање! Мале им пензије, па ај да добацимо и џепарац…
На шта троше толике новце? На лекове, дабоме, таблетомани матори! Замислите, они би да поживе још мало, навадило се то на живот, па на гробље не свраћа ни на сахране… Што тамо не праве редове и гужву као по пијаци и градском превозу, је л’ те?!
Град ће наставити да помаже онима којима је то заиста потребно, а за сада таквих нема, осим градских одборника и функционера!
Па, је л’ помогао више пута поменутом домалом, да не кажем опет Горану Весићу да се врати на власт?! Јесте!
Је л’ био заборављен од свих, упропастио свега чега се дохватио, па су нашли модус како да му пруже прст не би ли дограбио целу шаку и као Команчи узјахао тог вранца, којег с Малим тера у кас…
Напослетку, јесу ли показали како су спремни да признају грешку, оберучке прихвативши „Бус-плус“, иако им се читава кампања заснивала на причи о лоповлуку невиђених размера и валидаторима као справе опасне по потенцију и плодност?
Нису, мој колега и брате Стојане, да не кажем Дрчелићу, ти добри и прозвани људи црни као гаврани, већ је та помоћ заиста нереално разрезивана и додељивана погрешнима!
Ако неко и нема – нема јер је неспособан да заради, можда?!
Ако неко има троје и више деце, а нема новаца ни за једно, могао је да шета Калемегданом, а не да наваљује на сироту госпођу кад год му је досадно!
Ако су деца на улици, па нека су, барем не окапавају на Фејсбуку и пред телевизором, мали Том Сојери наши…
Чине, бре, људи све што могу: ево јесу ли истерали ђавола из валидатора, па више не шкоди здрављу и сад Бус-плус може слободно да се користи.
Полако, да среде Београд, па ће уздуж и попреко Србијом. Нема више заштићених, нема више посебних потреба, бре!!!