– Молити се треба као отац Јован Кронштатски. Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве треба изговорити с вером да вас Господ гледа и слуша. А кад се за време молитве нешто подигне у срцу, „ухватите“ то и задржите се на томе – „стојте“ у томе.
– Како сте Ви научили да се молите?
– Као мали био сам слаб и неразвијен. У кући би ми често говорили: „Ти ниси ни за шта. Погледај Миладина (то је био неки мој вршњак) како тај помаже оцу, а ти забадава једеш хлеб.“ Болеле су ме ове речи. У близини нашег салаша било је неко дрво и често бих одлазио тамо и молио Господа да учини да и ја некад будем користан за нешто.
Делимично од самог оца Тадеја, делимично од манастирске братије дознао сам нешто више о његовом животу.
Родио се 1914. године на вашару као недоношче од 7 месеци. (Поводом тога једном ми је, смешећи се, рекао: „Па од мене и није могло ништа боље испасти кад сам се на вашару родио.“) Мати му је убрзо умрла. Подигле су га маћехе. Више пута би га у кући тако истукли да је узимао комадић хлеба и бежао од куће. Кад је поодрастао дали су га на кројачки занат, али ни ту није било ништа боље него код куће… Затим долази болест на плућима.
Лекари су му рекли да најдуже што може да живи јесте пет година. Онда се, вели, решио да бар тих пет година, колико му је остало, послужи Богу и отишао је у манастир Миљков, оцу архимандриту Амвросију.
– Кад сам видео да ми ни родитељи, ни рођаци, ни пријатељи, ни остали свет не пружају ништа друго сем рана, увреда и бола, одлучио сам да више не живим за тај свет, него да ово мало дана до смрти посветим Господу. Увидео сам да на свету немам никог истински свог осим Господа.
Поуке оца Тадеја
