Срећна свима – српска православна!
ПРАВОСЛАВАЦ по вери и крви, У свему сам увек био први. Кад се пева на Крсној нам слави, Када треба бити јунак прави...
Срећан рођендан Републико Српска
Огрејани ватром од светих бадњака, примили смо причест на дан Христа Бога, па у инат нечастивима и силама мрака, у весељу славићемо дан настанка твога...
Капетаново писмо
У сплитскоме казамату, стари Драган писмо шара, да га шаље Републици, у њем' 'вако проговара...
Срећан Божић страдалници
Поново се Бадњак ложи, и пјевају пјесме старе, помињу се горски вуци, с Дурмитора и Динаре.
БОБАН АДАМОВИЋ – Береткама
Кнез новога света - људска таштина, за крвава злата од стотину аршина! Не поља кашмира! Не срца честита! Од северног класја до крвавог Велебита!
Издани брате
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове...
Не клони духом
Не клони духом рањени Вуче, због ропства твога у тамној ноћи, сигурно знај једнога дана, истина мора на видјело доћи...
Мртва стража
Упире поглед у тамно небо, небески ЧОПОР са земље тражи, усамљен Вук у тамној ноћи, можда на својој последњој стражи...
Србији смо вечно одани
За кога сам крвав био бој, Мислио сам ја за народ свој, Отаџбина звала Србина, Да је брани од злих душмана...
Ода Сергеју Румјанцеву
Тужна вијест из Сирије, према Москви граду креће, да Сергеја Румјанцева, више жива видјет' неће...
Срећна слава Јединици
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
Звезданов сан
У забелској ноћи дугој, мјесец земљу обасјава, један јунак санак снује, рад би био да је јава.
Браћо моја
Браћо моја соколови сиви, још у нама борбени дух живи. Памтим сваки осмех, свако лице, Припадника наше Јединице!
Ватрено крштење код Девича
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија...
Христов војник
Дух вечности кроз стихове збори, У сретање долазећој зори, Свете душе земне дозивају, Да осуде нечасну издају.
Ода Звездану Јовановићу
Запјева' бих ал' не могу, јер за пјесму доба није, докле бедем од Забеле, јуначину једну крије.
Сага о јуришном воду
Не, ми немамо куће, родитеље, мајке, ми немамо снове, нити слушамо бајке. Ми смо браћа јуришног вода, Читамо карте а не бачени летак, и од брата поред себе немам другог рода, за себе чувамо последњи метак.
Кад Гром зове – громови бију
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.