Добро дош’о, Капетане
Објасните што је тамо био? И тринаест година робиј'о! Јер је вођа, вез иједне мане - добро дош'о кући, Капетане!
Крваво прољеће ’99.
С њихове су биле стране јединице оружане. С наше нико, осим Бога тог прољећа крвавога.
Нема ко те није тук’о
Нема ко на тебе није слао снажне пројектиле. Ни пушака што ка теби окренуте нису биле.
Куцај срце, ти вучија земљо
Вече тихо, у грудима стеже српска крв ме за корење веже. Сањам шуме, долине, пољане, витезове славне, храбре дане...
Напаћен и сакат
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Крвава беретка
На великом бојном пољу где крвави зној се лије, Вук љутито с душманином за слободу битку бије. Литре зноја проливено на прашњавом полигону, и по киши, сњегу, блату по стјенама и кањону.
Ивану Васојевићу Јагуару
Питаш ме за Јагуара, за палога соко птића, он је горе крај Лазара и крај браће Југовића.
Витезу Црне Горе Милоју Шћепановићу
Један Србин у граду Никшићу, Придружи се Књазу Петровићу, Шћепановић Милоје се зове, И сврста се међу витезове...
Бесмртни зов
Ближи се зора, скоро ће дан, позната слика опет ме буди. Није то јава, није ни сан, прошлост ми цепа срце из груди.
Милану Јоловићу Легенди
Куд су прошли „Вукови са Дрине”, није било стазе ни пртине, а прешли су преко девет гора, са Легендом на челу „чопора”. А пред њима, 'еј моји синовци, бежали су Алијини ловци.
Где жито васкрсава… (у помен и незаборав крваве жетве у Старом Грацком)
Србине памти где жито пламти ко воштаница… Жито моје - моја Грачаница. Када те лажу да није твоје, да немаш ништа, откуд Господ усред житишта...?
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Предрагу Пеђи Леовцу
Огреших се о једнога борца, о јунака Предрага Леовца, срамота ме, таква јуначина, чека песму двадесет година. А он није чекао ни трена, крену кад се огласи сирена.
На гробу палог јунака
У поднебљу туге, бреговите живе, сјећања се роје, видици оживе. По старом обичају, са спојена три прста, тугом целивали, знамење часног крста.
Генералу Ратку
Еј да ми је видет' Романију и орлове што се над њом вију, да испалим са ње три гранате, па нека ме у тамницу врате.
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Догодине у Призрену
Косова се одрећ' нећу, света земља нема цену, видимо се догодине, догодине у Призрену.
Небески батаљон
Каква је то слика што ми тугу ствара? Слика ратних дана и бескрајне жртве! То је бедем палих који душу пара, подсећање живих на сопствене мртве.
Залуд небо распарате – Господ дечје коло води
Повело се дечје коло, коло мртво, босо, голо. Мртве кике - преплетанке, мртви ветар уз пропланке…
Чича Дражи
Ударио Србин на Србина, у јунаку издајника траже, док у земљи преврћу се кости, мученика, ђенерала Драже.