Обилића синови
Баш при крају прошлог в’јека на косовско поље равно, против банде терориста борише се Срби славно! Бране своју постојбину и светиње Немањића, за предање свето гину Лазара и Обилића.
Вучија освета
У вихору страшног рата деведесет осмог љета, у сред Лође задеси се пећког МУП-а једна чета. Пећке Муње сви их зову јер баш тако они лете, на шиптарски страшни терор да узврате и освете.
Вилин плач
Закукала вила с’ Дурмитора, до сињега одлијеже мора. Кука вила из грла бијела, кукајући на камен је сјела…
Зидање Љубостиње
Крвав путник јавља да је царство пало, И од силне војске оста врло мало. Сам цар Лазар паде у крвавом боју, Бранећ’ храбро себе и државу своју…
Мртва стража са Кошара
Лутајући светом земљом, где одавно нема мира, пратио сам уске стазе, ловаца и пастира. Од људи сам склањао се, да зликовци ме не би чули, пут жеља доведе ме у ходочашће караули.
За ким звона звоне
Путују моја браћа, уснула у сметове, у нека друга времена и светове. У тамне јаме и плаве гробнице, од деце мати окреће лице…
Дан сећања на Братунац
Данас је Дан злочина над нама. И јуче је био. И дан пре јуче… Чему ли нас уче? …дотле брат нас коље и комшија туче.
Гаврилу Принципу
На данашњи дан пре једног века, Фердинанда Гаврило „уцмека“, Крај Миљацке још му глас одзвања, Нема више браћо робовања…
АПОСТОЛИМА СА КОШАРА: Последњи плотун
Кошаре, слутим, ноћас спавају, Кошмарним сновима праведника, Кос се не чује, ни пси не лају, Ни шума слабог, ни страшног крика…
Песма о Споменку Гостићу
У некој земљи, у једном рату, десетине мртвих у једном сату, стотину гине у једном дану, у једној земљи на Балкану…
Крвав Божић, Кравица ’93.
Ој, Божићу деведесет треће, Срби тебе заборавит неће, славе срби рођење Христово, чиме ли су заслужили ово…
Миланковић Вељку
Хероји су песмом опевани, увек први, кад се земља брани, не плаше се смрти ни рафала, много их је мајка оплакала…
Ој Крајино
Граду Книне, српска престонице, неће тебе красит’ шаховнице. Ону нашу Србин ће да стави, да лепрша на книнској тврђави. Ону, што се вековима вила с белим орлом раширених крила…
Тешко вама усташама
Тешко вама усташама, Кад устане крв из јама, Кад станете пред жртвама, Разапетим на врбама…
Палом другу
Тешка ли је земља друже, где ти палом кости леже, да л’ и мртав стражу чуваш, да л’ од тебе и сад беже…
СРПСКО СРЦЕ, Вања Војиновић
Све у мени вришти незацељена рано
-Немоћ да се чува што ми оставише давно…
За ратника старих душе ја се молим,
Отеше ми силом једино што волим.
СРБИН ПРЕД СУДОМ, Зоран Миловић
Нек оптужени устане
Судија рече:
Жамор нек престане
Док поступак тече
Има ли неко нешто да ме пита
Прије него се оптужба прочита
Тишина, нико не прослови ни ријечи
„добро можемо на суђење прећи“
Лазарева клетва
Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дошао у бој на Косово, Од срца не имао порода, Ни мушкога ни девојачкога, Од руке му ништа не родило, Рујно вино ни пшеница бела, Рђом капо док му је колена.