Не, ми немамо куће, родитеље, мајке, ми немамо снове, нити слушамо бајке. Ми смо браћа јуришног вода, Читамо карте а не бачени летак, и од брата поред себе немам другог рода, за себе чувамо последњи метак.
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Руска морнарска мајица — „тељњашка“, бела мајица са пругама у различитим бојама, уобичајена је униформа руских морнаричких трупа. Са историјом још из времена флоте царске Русије из 19. века, морнарска мајица је прешла велики пут и постала чувени модни тренд и културни симбол.
Немој да плачеш сине, не могу нам Га отети, тамо је сва наша снага, тамо је Цар Лазар Свети. Тамо су Свети ратници Српски, тамо су вјечне страже сине, тек ће да осјете силници дрски оштрицу наше отаџбине.
У долини Ибра где је нестала средњовековна српска трговачка метропола. Поред Брвеника, пијаце сребра и злата, пролазила магистрала од Поморја ка Поморављу
О изгнани правде ради, страдалници рода свога, у невољи сјетите се благих речи Христа Бога. Небеско је Царство Ваше, не бојте се изгнаници, нек' утјеха Ваша буде, у тој једној реченици...
Први помени деловања Срба у Јерусалиму, потичу из времена Стефана Немање. Утемељивач немањићке Србије и најпознатије српске средњовековне династије даривао је Цркву Светог Гроба у Јерусалиму, као и цркве Светог Јована Претече и Светог Теодосија Киновиарха у Јудејској пустињи.
Несрећан човек, онај ко не зна своје порекло, или се свог порекла стиди јер су му преци били нељуди, може да мисли да је Отаџбина ту јер њему треба. Светосавац, онај ко зна своје корене, онај ко је на своју прошлост поносан, зна да је он ту зато што треба својој Отаџбини.