Пише: Данко Б. Марин
Суштина бивше многохваљене власти друга Живана Берисављевића је била ауторитарна и тоталитарна. Разочаран ненапредовањем кроз југословенску комунистичку хијерархију (,,калиф,уместо калифа“ -Тито, уместо Тита!), бивши министар тоталитуре-културе ком су полагали рачуне сви важнији аутори у Србији, је направио свој мали полицајштат.
Кајзер из Мартинаца је основао Други војвођански рајх али на огромну жалост скучених бирократских умова, десило се нешто „антибирократско“ и народ је могао да прича вицеве, а да не оде на вишегодишњу робију! Полицајштат је пао после телефонског разговора. Није се дало другу Жики да постане Друг Жика и да се на тврђави у Петроварадину замени „Наш Тито“, са „Наш Жика“. „Јебено“- што рече онај војник.
Један велики рат је формирао будућег фирера, будућег Трећег рајха. Мали СФРЈ ратови формирају маловојвођанског фирера, камарада Чанка. Није веселник (не алудирам на Весела) отишао у Лику, у село Чанак да се бори за предачку аутономију, него је попут инспиратора који је пљунуо на фатерланд – пљунуо на те… Чанак-барјактар је познати тобџија, ефикасни елиминатор Карађорђевих устаника, десило се и да Чанак-фирер обуче униформу. Не зна се тачно шта је елиминисао али га је тада успешно бранила, тадашња жена у „Случају Чанак“. Природно је било да се о том случају највише таламбаса у Београду. Чак је и Народно позориште уступило простор за политикантску фарсу „човек од жене“.
Ветеран се враћа на политичку сцену и креће наци образац о супериорним Војвођанима. Речи се не бирају, а формирају се „Војвођански вукови“. Јуришни одреди Ернста Рема су почели представљати сметњу и одмах су расформирани и апсолутиста Чанак-фирер после употребе распушта „Војвођанске вукове“.
Розенбергијада парада је важнија од показивања ђилкоша у фајеркама, битније је да се вијоре новокомпоноване заставе под „окупираним“ небом Војводине. Шарениш обезбеђују опаки Опачићеви момци. Нова гарда као и „ѕѕ“ има криминалца за вођу с том разликом што Хајнриху Химлеру нису судски доказана, до нацистичка, криминална недела.
Нацисти су се грозили хришћанства, прихватали су га само кад је било извор антисемитизма. На Четвртом латеранском сабору је прописано обележавање Јевреја. Борбени поклич Чанак-фирера „Бандо црквена!“ – је лепљен по аутомобилима студенткиња, верница СПЦ.
Недостаје антисемитизам код носиоца палестинске мараме? Мађарским неонацистима је све дозвољено. Нико их не спречава у делатностима, чак и кад закон налаже заустављање пропагирања расне, националне и верске мржње. У Новом Саду су приказивани документарни филмови са пропагирањем антисемитизма – нико се није озбиљније потрудио да заустави ту срамоту. Зашто би? Најодвратније расистичке вицеве причају најангажованији чанкисти. Војвођански иберменш и српски унтерменш су бескрајни извори доказивања расних разлика али и утискивања у свест окупације ниже расе! Не реагује се на расизам и због могуће сарадње у будућности! Мали аншлус неколико мачванских села чека већи. Мачва је била интегрални део Срема…
Војвођанско експанзионистичке карте не бих коментарисао. Не сме се бити лењ. Ти отровни политиканти морају законски да буду почишћени. Главни ток политике, није за њих. Фрикленд је њихов врхунски домет али вулгарним клијентелизмом они освајају бирократију. Националсоцијализам је базну моћ покренуо из чиновништва и зато је Хитлер лако превазилазио бирократске препреке, господар чиновништва је и Чанак-фирер. Експресно је судским путем бившој жени одузео заједничко дете. „Судски, да ли и законски?“ – гунђало се по Новом Саду. Кафкијанска власт (тамо иза зидова), недефинисана али моћна је учинила да тишина „прекрије све“. Прекриваће и убудуће, јер ма колико Хитлер делује комично насликан као бели витез или Чанак-фирер у пози диктатора – тамо где је директно вршена власт њихових послушника: комике није било! Можемо се смејати и њиховим тривијалним псеудоуметничким продуктима али поремећени умови доносе озбиљне трагедије . Гаулајтери Чанак-фирера су са осмехом остављали раднике без посла и ван Војводинланда: показали су да нису безопасни, као ни њихови претходници из мрачнијих историјских периода.
Паралела није потпуна. „Минхенски пуч“ се није десио у Новом Саду. Пивница „Црни бик“, изнад које се лепрша неки шарениш од заставе (и Хитлер је креирао партијску заставу!) није расположен за улазак на велика врата историје. Претио је Чанак-фирер неким падобранцима али није имао среће да компонује своју верзију химне „Horst Wessel lied”. Падобранци су одабрали рекламирање душека. Чанак-фирерово музичко умеће ће остати неискоришћено, а баш нам је лепо свир’о на плеј-бек на роза телевизији. Јуначки је отварао уста на песму „Мој пут“. „Моја борба“ је нешто друго… Чанак-фирер је написао брошурицу о ратовима који долазе. Кад би смо имали правну државу, он би се припремао за процесе који долазе.
Овако у ирационалном правном систему морамо чекати обрачун локалних политикантских божанстава и да:
„Београдски дуче, новосадског фирера истаба (евентуално), истуче!“
