Обнавља се родна кућа највеће српске јунакиње у Копривници крај Јошаничке Бање. Руинираном објекту стручњаци враћају стари изглед. Предстоји и обнова споменика у центру Бање
Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода.
Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници “Новости” који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат “Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање”, ауторке др Марије Марић, замишљен је отуда као мултидисциплинарни приступ заштити културног наслеђа у складу са савременим третманом баштине као кључног потенцијала у бањскoj области.
– Радови су отпочели крајем јула, при чему је велики део времена утрошен на демонтирање постојеће архитектуре уз чување свих елемената који се могу уградити у нови објекат на аутентичним позицијама – предочава за “Новости” др Марија Марић, ауторка пројекта, додајући да су Милункини наследници, власници куће, радо уступили потребне информације и понудили помоћ током радова. – Сада смо већ у реконструктивној фази која се одвија под надзором колеге архитекте Рајка Чубрића, који је све време на терену са зидарима. Очекујемо ускоро завршетак радова.
Идеја о реконструкцији куће одакле је Милунка кренула у ратове потекла је још приликом израде пројекта ревитализације Јошаничке Бање, чија је основна сврха да се кроз оживљавање културног наслеђа оживи цела бања, односно сеоска заједница. Бањски живот би се са овом атрактивном историјском понудом вратио на туристичку мапу. Са друге стране, на тај начин се постиже и спровођење одрживог развоја, што је једини предуслов за спречавање пропадања баштине.
Приликом обиласка терена, стручњаци су затекли њену родну кућу у потпуно руинираном стању што је било довољно да се одмах дају у писање пројекта и тражење фонда за њену реконструкцију.
– Министарство културе је препознало важност ове иницијативе и доделило нам средства за радове у оквиру програма “Сто година од Првог светског рата” – напомиње др Марија Марић. – Уз подршку општине Рашка и МЗ Јошаничка Бања кренули смо у радове. По завршетку изградње објеката, радни тим Завода ће се побринути о ентеријеру и уређењу окућнице под надзором мр Катарине Грујовић Брковић.
И ентеријер Милункине куће биће осмишљен на основу одговарајућих студија из етнологије, као аналогија са постојећим објектима Копривнице и околних села. Опремање објекта ће се извести са аутентичним покућством, које се још увек може пронаћи у сачуваним сеоским кућама. И спољни и унутрашњи изглед дома огроман је посао.
– Кућа је била у потпуно рушевном стању и било је питање дана када ће и ти остаци нестати – истиче наша саговорница. – Кровна конструкција са покривачем је пала и потпуно је уништена, док је таванска конструкција била сачувана само у малом делу. Греде тавањаче, шашовце и коленике смо затекли у таквом стању да су једино могле послужити као угледни примерак за нове елементе. Малтер са бондручних зидова је отпао и само још дрвени приковци су држали зидна платна да се потпуно не распадну. Било је и питање дана када ће нестати урушени зидови од камена и опеке. Остали објекти у оквиру домаћинства су затечени само у нивоу темеља.
У Заводу напомињу да се сеоско домаћинство састојало од већег броја објеката, док је кућа представљала средиште окућнице, место окупљања, друштвеног живота и обављања религиозних функција. У окућници су саграђени пратећи економски објекти (млекар, амбар, хлебна пећ и др). Домаћинство је сакривено у обраслој шуми те је до њега због зараслог пута било тешко доћи. И данас је само домаћинство активно у целом селу.
– Обнова родне куће представља почетни елемент за успостављање културно-туристичке понуде на који ће се даље надограђивати богати потенцијали ове области, јер нам је намера да обновима Старо и Ново купатило у бањском парку, рестаурирамо споменик Милунки Савић у центру Бање, отворимо родну кућу патријарха Германа и све археолошке локалитете средњовековне жупе Јехошанице ставимо на планинарску мапу западних падина Копаоника – открива наша саговорница.
ОКОСНИЦА СТАРО КУПАТИЛО
– Пројекат је разрађен у оквиру Љубљанског процеса 2 при Савету Европе где се и данас налази на мониторинг листи – објашњава за “Новости” ауторка пројекта. – Иако је окосница НКД Старо купатило, реконструкција куће Милунке Савић (аутор архитектонско-грађевинског пројекта је архитекта Рајко Чубрић) представља само језгро дефинисања осталих активности и укључивања природних и друштвених могућности поткопаоничког краја у циљу развоја руралне средине уз ангажовање свих родних категорија становништва у покретању активног економског и културног живота области.
ОД СКАДРА ДО БРЕГАЛНИЦЕ
Милунка Савић рођена је 24. јуна (1890. или 1891), као кћи Раденка и Данице. Почетком балканских ратова 1912, прерушена у мушкарца и као добровољац постаје војник у Дринској дивизији. Учествовала је у борбама, поред осталих код Скадра и у Брегалничкој бици 1913. У болници, на лечењу од задобијених рана открива се да се иза имена Милун крије Милунка, што се убрзо прочуло у војсци и због чега се до данас помиње аналогија са Јованком Орлеанком. Посебну храброст показала је учешћем у Првом светском рату у коме је учествовала као добровољац и постала носилац значајних одликовања и награда.
Новости