Тенковске јединице су темељ ударне моћи савремених армија.
1. Како разликовати Т-64 од Т-72, Т-90 и Т-80?
На први поглед возила су врло слична, међутим ако се пажљивије погледа, може се пронаћи доста разлика.
Најизразитије разлике међу овим тенковима су пречник и изглед потпорних ваљака. На Т-64 њихов пречник је 555 mm, израђени су пресовањем, имају карактеристичну шару, узани су и немају спољни део прекривен гумом. На Т-72 потпорни ваљци су пречника 750 mm, разликују се по карактеристичној шари појачаних ребара и по спољном пречнику, обрађени су дебелим слојем гуме. Т-80 је опремљен ваљцима пречника 670 mm, широким, с гуменим крајевима, у облику дубоког тањира са централним поклопцем и завртњима око њега. Т-90 има потпорне ваљке пречника 750 mm, као код Т-72.
Поменуте типове тенкова није тешко разликовати и по инфрацрвеном рефлектору. На Т-64 он је монтиран лево од цеви (у правцу кретања возила). Т-72 и Т-80 имају инфрацрвени рефлектор са десне стране од цеви.
Т-64, Т-72, као и Т-90 опремљени су једним одељком уређаја за осматрање (триплекса) механичара-возача, док Т-80 има три таква одељка.
2. Најчешћи савремени тенк – руски Т-72
Од 1974. године, када је почела серијска производња Т-72, па све до сада, фабрика „Уралвагонзавод“ је произвела укупно 20.544 тенка овога типа. Врхунац производње био је 1985, када је са траке ове фабрике сишло 1.559 тенкова Т-72, док је производња америчких тенкова M1 Abrams, који се производе од 1979. године, достигла 840 примерака годишње.
Такође, производња Т-72 по лиценци била је покренута у Југославији, Пољској, Чехословачкој и Индији.
3. Руски Т-80 – први тенк у свету са гаснотурбинским уређајем
Т-80 је први серијски тенк на свету са основном погонском групом на бази гаснотурбинског мотора. У конструкцији овог борбеног возила делимично су искоришћени елементи тенка Т-64А: топ, муниција, уређај за аутоматско пуњење, поједини склопови система управљања ватром и оклопне заштите. Поред Русије, налази се у наоружању Украјине, Белорусије, Јужне Кореје, Узбекистана, Кипра и Пакистана.
4. Сви руски и совјетски тенкови имају могућност самоукопавања
Совјетски тенкови серије „Т“ увек су били опремљени уређајима за самоукопавање, док су конструктори западних тенкова дуго занемаривали овај уређај, иначе врло користан за борбено возило.
Тенковску опрему за самоукопавање чини посебан раоник причвршћен за доњу искошену плочу предњег дела трупа тенка. Са овим уређајем ров се ископа за неколико минута. Тенк у рову је боље заштићен приликом паљбе са затвореног ватреног положаја.
5. Зашто основни борбени тенк Т-90 носи име „Владимир“?
Могло би се претпоставити да је основни борбени тенк Т-90, направљен крајем 80-их – почетком 90-их година, могао добити име „Владимир“ у част једног од кнезова Старе Русије – Владимира Мономаха. А можда је, пак, опака машина добила име у част председника Путина? Међутим, ствари стоје мало другачије.
Тенк Т-90, који је уведен у наоружање 1992, добио је име у част његовог творца Владимира Ивановича Поткина. Познати конструктор је умро 13. маја 1999, након чега је влада Руске Федерације одлучила да тенку додели име његовог конструктора.
Руска реч
