Западни богови, слуге и робови

Пише: Милијана Балетић

Изем ти ја историју при историји коју живимо! Толико историје тешко је и запамтити, а камо ли преживети! А тек што је досад невиђена, то је посебна прича! У Ватикану два бога међу живима на земљи, у Немачкој никад лепши, а покваренији закон у историји, за који се ја здушно залажем да га дословце препишемо, у Србији никад више купљених диплома у једном човеку и више фотеља на основу те куповине, е једино у Украјини историја није нова – ту се понавља!

milijana_baletic

Као што се и очекује од крштенице ове колумне, мора се макар дотаћи нововаспостављена влада и новоскупљени парламент Србије! Што се владе тиче, ево заклињем се и ја на оних сто дана, али Парламент(!?) – све да је и неко, некад, негде одлучио и да им даје „грејс период“ и једнога дана, тешко се стиснут и не проговорит кад их човек угледа! Он је, додуше, мало нови, мало стари, али не знам да је икад било, а да је било овако! То што је власт задовољна својом надмоћном двотрећинском већином није ништа при задовољству опозицијом коју су добили! Нека што је власт, ево ја нисам власт, а кад их видим – нема ме срећније! А кад их чујем да прозборе и помислим да бих природно требала да будем „на њихову страну“, није ми добро! А кад помислим на оне који су још предизборном коалицијом из загарантованог опозиционог места обезбедили место у власти, као што је то урадио још један „Вук“ из српске историје, тек ту ми није добро! А тек они, и у власти и у опозицији, који су до сада променили партија колико недеља има дана(!?), па ми се онда заустави око на оне „високообразоване“ са свим дипломама које су „стекли“ и са њима утекли на врх вршка државне власти (е ови су ми најинтересантнији у редовима власти, не верујем да они у својим редовима не знају који су/!?/), мојој срећи дефинитивно краја нема!

Мораћу још нешто прозборит’ што ме мучи од када сам видела све оне прилике након конституисања Скупштине пре пар недеља! Можда није витешки потезати реп мртвог вука, али његова „погибија“ у односу на покољ који је тај вук направио у Божјем стаду српском, скоро да ми није никаква сатисфакција! Сад би они, по правилу, требали да држе опозиционо слово, да буду коректив, да одушевљавају и изазивају аплаузе у борби за „правичност“, да се њихове реченице цитирају као нада правде, што и јесте улога опозиције – замислите трагедију српскога друштва са том надом и тренутком до којега смо стигли да они буду нада!!! Што се власти тиче, нека ми опросте што им се одмах после обећања на оних сто дана дотакнух „школарца“, али знајући му „академски“ пут, нема часног човека који би издржао да не проговори! Ево сад подвлачим црту и враћам се на обећани рок! Кажу да је то разумно и да је то објективно и добронамерно, одлучила сам, засад, да будем све ово троје, како ћу поднет и хоћу ли моћ издржат, боље да ме не питате!

И тако, док смо ми без сна на оку пратили ова устоличења, стављајући тај догађај међу планетарне, што можда за нас и јесте, Планета је и на другим местима имала својих мука и није спавала, а на многима још дуго и неће!

У Украјини бесни грађански рат или боље рећи рат против Русије и Руса, и у њој и ван ње! Запалили су га западни нам „пријатељи“! Након потпаљеног фитиља трљају руке грејући се на пламену рата, смишљају и уводе све нове и новије санкције Русији, како би је бацили на колена! Војне снаге Америке и НАТО-а ујахале у кооптиране и новопримљене своје чланице које се граниче са Русијом, разиграле своје активности са упереним цевима на Москву, показују мишиће и прете силом! Ситуација никад сличнија оној која је отпочела негде 1903. године, а завршила се у две фазе, прва ‘918. а друга ’45. године! И тада је почело тако што се све моћно са Запада ујединило и одлучило да са Русијом заврши за сва времена и баци је под своју окупациону чизму! И онда су, као и данас, прво кренули са економским дављењем, како би је ослабили довољно да могу да је згазе, након чега су уследили светски ратови у којима је Русија била натерана да победи, али и да капитулира изнутра под комунистичком окупацијом из које се искобељала тек доласком Путина после више од једног века! Ово је тема коју, плашим се, неће прегазити време и прекрити други догађаји, имаћу кад и о њој, она је и „закувана“ да потраје, али је и толика да, у шта год се упре прстом и погледом, њу је немогуће не видети!!!

И Ватикан је имао своје славље, протоколе и устоличења кад и ми. Ако им ову фешту сад не уватим, плашим се да ми не „побегне“, да ми је не потроше догађаји и отупе актуелност, мада нема чорбе у којој они нису мирођија и кухиње где нису актуелни! Где се год шта закува миомирис се испод куполе Светог Петра шири! Кад се само сетим како се председник Америке Реган похвалио да је одлука о разбијању Југославије на штету Срба, управо пала у договору Америке, Немачке и Ватикана у просторијама „свете“ столице неколико година пре ратова 90-тих! Реган је у првом мандату, од своја два од ’81. до ’89, заоштрио хладноратовски однос са СССР-ом, до тада невиђен, а у другом мандату, када су обезбедили свог „Јацењуха“ у лику Горбачова у Русији, који је без испаљеног метка растурио државу, подигао је ниво америчког пријатељства са Русијом до невиђених висина! Уствари, што се њиховога задовољства Русијом тиче, мртва трка им је између времена када су им били инсталирали Горбачова и времена следеће „инсталације“, када се Јељцин на престолу тетурао наливен вотком! У то Реганово време, време геноцидних одлука по Србе, канцелар Немачке био је Хелмут Кол, а шеф дипломатије члан Хитлерјугенда и учесник Хитлерових ваздухопловних јединица Ханс-Дитрих Геншер! Геншер је, после ни по године од избијања сецесионистичко-грађанског рата у Југославији, саопштио, по повратку са састанка у Ватикану 19. децембра ’91, да ће Немачка признати независну државу Хрватску и Словенију и – признали су! Тек након тога су били „Бљесак“, „Олуја“, Лора,… али и песма „Данке Дојчланд“ и подигнути имспоменици и имена ове господе додељена многим улицама, широм следбенице еН-Де-Х-а!!! Уосталом, „наши пријатељи са Запада“ све што раде знају фино да упакују и вежу „демократском машном“! Ево, на пример, никад покваренији закон у историји није донесен, а да је лепше упакован, од закона за азиланте који ових дана припрема Немачка! Њихов министар унутрашњих послова Томас де Мазијер похвалио се на конференцији за штампу да Немачка припрема нацрт закона којим ће „Србија, Босна и Македонија бити проглашене сигурним земљама“! Господин је образложио да смо ми тако напрасно постали сигурна дестинација зато што ће тај закон „омогућити брзи повратак азиланата из Немачке у те земље њиховог порекла“! Јесте ли ви икад видели хуманији закон и веће бриге за азиланте и чули биранијих речи којима су исписивали параграфе за земље порекла азиланата од овога – ја нисам!? У име те невиђене лепоте и моје одушевљености њоме, ја предлажем да Србија у свему копира своје садашње и будуће газде и да од овога закона крене са усклађивањем свога законодавства са еуропејским, а овај да дословце препише и преброји све који су се укрцали у земљу Србију, поготово Шиптаре које нам је још Тито пустио отварајући границу према Албанији кад нам је ујавило између 250.000 и 300.000 албанских Шиптара на Космет! Да се под хитно Албанија прогласи сигурном земљом и сваки Шиптар, до једнога, врати на сигурно тамо одакле је и дошао! Опростићете ми за ово мало ширење теме око Немачке, али сам је морала у’ватит да ми је догађаји не однесу! А сада да се ја вратим „будном оку“ Ватикана!

Дакле, Ватикан је тога дана имао несаницу око размештања и пресељења појединих на линији пакао и рај, и уласка у историју по том питању! Чега се год он довати, уђе у историју! Овога пута је ушао тако што је одједном прогласио двојицу, недавно преминулих папа, свецима и то у присуству двојице живих папа! Нисам нешто истраживала јесу ли и колико су пута до сада одједном двојицу, или више, стављали међу свеце и је ли то први пут у историји, пошто су таквих светих до сада напабирчили 10.000, али да томе присуствују двојица живих, дешавало се није – папе им се још до сада нису затекли двојица заједно међу живима! Или су их тровали, или су им сами умирали , теке вазда је био само један на овоме свету, што је и нормално, пошто им је то Бог на земљи! Е, овога пута су превазишли себе – два бога су живућа имали!? Ова ватиканска промена мора да није без неке, док су се они по питању богова одлучили за сваки случај да имају и резерву – злу не требало! Они нема по чему нису посебни, а по боговима су посебни од оцепљења – један им је надлежан за Земљу, а други , Онај још Један горе, нешто не знам колико на Њега рачунају и колико су с Њим у вези! Углавном, они с боговима не оскудевају и сваки има свој ресор! Мени је од ове двојице дојучерањих богова, а сада светаца, посебно интересантан скоро преминули папа Војтила! У овом новијем одлучивању о довршењу геноцида над Србима, Војтила је био на челу „тројца“ у Ватикану и домаћин Америци и Немачкој! Познат је по „светим“ заслугама, што тајно у припреми догађаја, што јавно, поготово у ратовима 90-тих – заслуге му не могу заборавит! Кад се само сетим како се клањао земним остацима Алојзија Степинца у загребачкој катедрали, кога је он и прогласио блаженим!? Е сад, следећи ватикански светац мора да ће бити блажени Алојзије! Нема смисла оставити Војтилу без свога саборца, мада, не кажем, није да се он тамо усамљен досађује! Имали су их они таквих немали број, али мени је Војтила свеж у памћењу! Сећам се и када је 2003. године држао мису у самостану Петрићевац код Бањалуке, одакле је у Другом светском рату под хрватским усташама и благословом Степинца, кренуо масовни покољ Срба у бањалучкој регији, а да му пало на памет није да се макар покаје на тој земљи натопљеној српском крвљу међу којом је и крв преко 2000 српске деце! Ево, да не ширим тему на остале, али ако је истина да постоји пакао и рај, и правила како се стиже у та два одредишта, ваш „светац“ Војтила, одавно се у казанима пакла крчка – џаба сте „кречили“!

И тако, могла бих ја низат догађаје, јер није да нема места где Планета стрепи и не спава, али мени некако за око запињу највише она иза којих, што јавно што тајно, стоје „наши западни пријатељи“, а овде поменуте набрајам, јер су ми се поклопили са датумом када смо ми три сата слушали експозе премијера и зато што сам обећала да ћу о томе, овако или онако – зависи, после сто дана!

Ево га још само један, и то и те како планетарни догађај, који се одвија у Египту који крвари у судару истога народа подељенога у две вере и табора, на победнички и губитнички, барем они себе тако виде, иако су сви заједно у суноврату! Оно што се тамо не може не приметити јесте препознатљиви рукопис „наших западних пријатеља“ и плодови њиховога посејанога семена зла – све под геслом демократије и у складу са законом „сија правда“! Дуууугачка је историја њиховога рукописа и семена које сеју у овој држави и рука којом постављају и смењују власт на њеноме челу! Ја ћу кренут с краја, не када су инсталирали Мурсијеву „Исламску браћу“, него од лета прошле године, када је „браћу“ војска збацила са власти! Од тада је близу 1500 мурсијеваца убијено, а неколико хиљада затворено! Куриозитет данашње египатске „правде“ и правосуђа је изречена пресуда на смрт за 683 осуђена, а још 500 осуђених на смртну казну „награђено“ је доживотном робијом! Кад ово видим, дође ми да им се захвалим за сав мој двадесетогодишњи прогон, шиканирање, забране рада, хајку надамном и пресуде у којима су ми, на мој вапај, „штитили“ права одлуком да, „тужиља нема углед и част, те као таква не може уживати судску заштиту“! Ова разиграна машта и разни методи над окупиранима од стране „наших западних пријатеља“, мора да није намах, у незнању и због мекога им срца! Они, и кад вешају и кад затварају и кад газе и бомбардују, то раде најмање из два разлога: једнима за наук да беспоговорно пристану на њихова окупациона правила, а другима да им још буду и захвални за све претрпљене муке, које су иоле мање од вешала, метка у потиљак и труљења у казамату!!! Уосталом, изем ти ја сва страдања, рукописе, семе окупатора…, које живимо и бележимо за историју, при лудилу у којем јуримо у загрљај „нашим западним пријатељима“ – е, то је улазак у историју!!!

Извор: milijanabaletic.com




1 коментар

  1. Милан

    Често у шали кажем да је одбрана ове земље спала на два слова то јест на две жене- Смиљу Аврамов и Милијану Балетић.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *