Повлачењем ЈНА са простора некадашње СР БиХ, српски народ једини није имао своју војску. У мају 1992. године скупштина Српске Републике БиХ доноси одлуку о оснивању Војске српског народа у БиХ, званично 12. маја, која је недуго затим преименована у Војску Републике Српске.
У првој половини јуна 1995. године Армија БиХ извела је посљедњу и највећу офанзиву на јединице Сарајевско-романијског корпуса и дијела Дринског корпуса с циљем спајања Првог и Другог корпуса муслиманске војске. Српски борци су пружили херојски отпор и одбранили Сарајевско-романијску регију, чиме је стављен печат на стварање Републике Српске.
Век после Великог рата, још живи успомена на чувени 209. Богородски пук страдао у одбрани наше земље. На Дан победе потомци руских ратника поклониће се сенима 3.000 својих предака погинулих бранећи Србију
У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба.
Зашто је усвојена резолуција, да НАТО може по Србији да „маршира“, баш сада? Ово је одлучујући период за Србију и грађане Србије, тако да ништа није случајно?
Вучић, дакле не само да нема храбрости (мање битно), него нема ни жеље, а ни дозволу (најбитније) да након безмало тринаест година покрене једно питање – коме смета ЈСО и да ли нам је данас, када су терористичке претње на југу све оштрије и извесније, та јединица потребнија него икада?
У одбрану Ратка Младића, оптуженог за геноцид над несрбима, данас је пред судом у Хагу сведочио босански Хрват Давор Коленда.
Јуче и данас звало ме је више земљака који се питају како је председник СРС могао да изјави да је Купрес предат без борбе, кад смо ми 16 дана водили грчевите борбе да га одбранимо.
Шајкача и Шајкашка област… Да ли су у директној вези? Ово питање о пореклу српске националне капе поново је „отворено“ ових дана поводом значајног датума наше историје – 250. годишњице Шајкашког батаљона.
Теже од ћутања о њиховим заслугама за неуспех два копнена напада НАТО-а је етикета злочинаца којом су обележени. Добили су је сви кад су њихове команданте оптужили и испоручили у Хаг. То је нови пакао Кошара завијен у обланду ЕУропске демократије. То је со коју им додајемо на ране задобијене у Косовском боју који су водили на крају 20. века.
Развој ситуације у вези са Сиријом и њеном судбином мења се из сата у сат. У медијима су се појавиле информације о још једном могућем виду превентивног или офанзивног напада сиријске војске на противничке снаге а који нисмо помињали.
“… Мене би мучила савест, да сам се борио на туђој земљи, у туђој држави, да сам окупирао други народ. Током целог рата ја сам бранио свој народ на нашој српској земљи. То је била моја дужност и то ми је била велика част. Осим тога, ја сам и официр који служи свом народу и у тешким тренуцима. “
