Свети Жарко Обрадовић пада два дана пре

Пише: Милорад АНТОНИЋ

Школе у Србији су свој празник Савиндан обележиле како која – неке 25. и 26. неке како и доликује – 27. јануара кад и јесте Савиндан празник Српске православне цркве. Обзиром да су то урадиле по препоруци Министратва које том препоруком не доказује ништа друго осим да нема недодирљивих можемо очекивати да ће следеће године у верским календарима уз датуме када је који светац бити напомена – осим ако власт другачије не одлучи.

Док се још може, да подсетим, да се на Савиндан обележава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског. Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима и један је од највећих храмовних и породичних празника у српском народу. Светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.

Тако је вековима, било!

Међутим, у последње време, живот се одвија по систему правило је прекршити правило, из кога је све јасније да у „Србији кад имаш власт можеш све и не мораш ништа“! То указује на присуство самовоље и хаоса са призвуком играрије по систему играле се делије на сред земље Србије. И то без правила. Доказ – поменута одлука Министарства просвете, образложена тиме што Свети Сава пада у недељу, па ,према њиховој процени постоји бојазан (читај страх) да ће мали број родитеља, ученика, представника локалних самоуправа учествовати у обележавању ове школске славе.

 

УВРЕДА НАРОДА

Судећи по расположењу које ме обузима док наводим саопштене нам разлоге губим вољу за коментарисањем ове бесмислене одлуке и најрадије би овде да прекинем. Међутим, занат којим се бавим (новинарство је одговорно за стварност) има у мени јако упориште и веома је тешко било шта, па и ово прећутати. Тим пре што је померање обележавања овако значајних датума, у стилу како коме одговара, уствари легализација хаоса и самовоље. Можда и не би било да су ваљани разлози за то. Али, зато што је недеља…?! Да ли то неко у Министарству просвете има сазнања, да не кажем егзактне доказе да Срби више поштују недељу него Светог Саву па због тога неће доћи на приредбу власти? И друго зар се Свети Сава обележава због прославе а не из поштовања према великом српском просветитељу и првом архиепоскопу српском?! Не, господо драга, не будимо у заблуди, не падајмо у замку! Чини ми се,и све више сам сигуран, да Влада има сазњања, и то егзактна, да им на прославу неће доћи довољан број обожаваоца због њих а не због тога што је недеља .Уосталом то су и сами признали својим разлозима за померање датума прославе.

И треће, зар је држава та која одређује када ће бити верски празник?! Није то, дакле због недеље! То је због самих организатора. Посебна прича је шароликост у цркви!

Најважнија је, ипак ,чињеница да је власт себи узела за право да зна како народ неће, зато што је недеља, доћи на приредбу и тако у довољној мери обележити овај дан. Дакле, још једном. Седеће кући и неће доћи на приредбу власти! Па зар је то мерило односа народа према Светом Сави?! Чини ми се да је то увреда тог истог народа! Приредба је дакле света ствар?! Да ли то Обрадовић види себе као свеца?!

И шта је, заправо, „аутор“ те одлуке хтео да каже?

Тиме што зна да народ неће доћи на прославу рекао је, заправо, да су свесни лоше „понуде“ за такав дан. А да ли су се потрудили да је учине интересантоном и довољо пријемчљивом народу да ипак, без обзира што је недеља, дођу на прославу?! И да ли су то они то што се видело на приредби изједначили са оним што је урадио Свети Сава и што народ осећа према свом просветитељу и првом српском архиепоскопу?! Јесу али неуспешно! И то је неукусно и јефтино! Обрадовић ипак себе види као великог просветитеља! Дакле, претерали су. И срамно је! Јер никад нико неће моћи да понуди толико вредног колики је допринос Светог Саве. Зато је веома опасно када политичари калкулишу са нашим осећањима и припаднсоти или свецима и црквеним празницима или фудалском клубовима, свеједно! Овде поготово не важи калкулисање као са навијачима Црвене звезде, које је тек показало колико је погубна та патологија.

Померање обележавања празника Српске православне цркве Светог Саве је питање и индивидуалне природе. Право сваког од нас је да то урадимо на свој начин – у складу са потребама, осећањима поједица, породице, верских и црквених правила и обичаја! Зар то није и „породични празник“?! Ко то може у нечије име одлучивати чему ће се радоват, када и како славити?! Поготово када су у питању верски празници. Још теже је објаснити укус таквог „задовољства“ из наметнуте кухиње где о личним мотивима за овакве празнике одлучује власт.

Да ли се то држава меша у послове цркве?

И шта је, уосталом циљ овакве одлуке? Чини ми се као да је ово била добра прилика да се народу покаже шта је и ко је власт. Судећи по овој, и не само овој, одлуци , власт је послала поруку да садржај нашег живота треба да буде по њиховом укусу. Моженмо се радовати и славити онда када то власт каже. Додуше садржај нашег живота може бити по њиховом укусу када је стандард живота у питању. Јер стандард је њихова обавеза, избор је наше право. Али не и када су у питању осећања. Другачије речено.Не можемо се веселити, Богу молити како доликује и како смо вековима навикли. Или ће нова власт можда опет неком одлуком препоручивати нам да идемо у неке дворане за приредбе а не у цркве (јер они нису тамо и нису још постали свеци -не дај Боже и неће скоро!). Сада је нова власт и све мора бити ново. Тамо у тим дворанама аплаудираћемо им, дивити им се.

Јесте истина да је власт одувек била кројач судбине народа све док народ не узме власт у своје рук! А народ узима власт у своје руке када му ова „шије“ тесна одела, када се понаша као кројач осећања и диригент испољавања поштовања према световним празницима, свецима…! Пример – комунистички систем !

Свакој власти је сан да баш од њих почиње рачунање историје али су ретке овакве власти које у количину радости народа, а која не зависи од ње, убризгава одлуке које вређају осећања и умањују личну радост. Такве власти, показало се то безброј пута, нити су успешне нити омиљене. Кад дуго трају то је зато што су уплашиле народ и довеле га на ивицу егзистенције. Јер онај ко нема од чега да живи, и не може ништа учинити за свој спас зна колико живот вреди.

 

НЕДЕЉОМ НЕ МОЖЕТЕ БИТИ СРЕЋНИ!

Наопака је и опасна власт која шаље поруку – недељом не можете бити срећни са својом породицом јер нисмо ни ми и зато што вас је мало!

Добра власт је она власт која каже: нама требате ви и ваши срећни животи. Прославите овај свети дан на начин како доликује вашим осећањима према првом срском ариепископу, а ми смо ту у тој и тој дворани, па дођите да заједно поделимо радост. И заједно без обзира што је недеља, „ ускликнимо с љубављу светитељу Сави…“.  И та „доба власт“ би требала цео дан у недељу 27. јануара да у тој дворани, кад већ није у цркви, пружи праве мотиве и разлоге за додатна задовољства и срећу… коју многи нису могли пруштити себи и својој породици код куће. Али, то би значило да власт жртвује своје време.Таман посла! Власт обузета собом и патологијом калкуалције жртвује свеца. Тако, после свега, јасно је да по истом принципу Свети Сава може бити само онда када то властима одговара… Ако треба и у марту. Таман кад распишу нове изборе. Кад може два дана пре, може и два месеца касније. То што пише црвеним словом у календару, за власт не значи ништа. Заправо, значи им јер треба очекивати да ће ићи до краја па ће у црквеним календарима убудуће поред датума црвеним словима писати, нпр. 27. јануар Свети Сава – осим ако власт другачије не одреди!

Следећи „удар“ може се очекивати за Св.Николу и још неке масовније славе у Србији. Тако је то кад се „играју делије на сред земље Србије.“ И кад се власт држи правила да – имаш власт и можеш све и не мораш ништа. Уосталом увек је такав однос био између верника и неверника. Верници се, то власт добро зна, али у своју корист ћути, одричу свега да би обележили своју славу, помолили се Богу, принели жртву своме свецу. Ови други увек су се недостојанствено и Богу непојмљиво односили према верницима, па,ова одлука владе и није тако велико изненађење. На много шта смо већ пристали. Једино што плаши то је – шта радити ако се власт навикне на ово?! Пошто нема реакције и противљења осим оне часне и поштене из Форума београдских гимназија,веома је извесно да хоће. Наше снисходљиво прихватање оваквих животних садржаја и доза радости на кашичицу властима је знак да смо пристали и пристаћемо и на горе од овога. Тако ће мо и званично постати као јединствен народ који пише историју како њему одговара. Тако смо победили на Косову 1389. године, тако смо победили НАТО снаге… тако нам је до пре нешто више од две године објашњавано да је веома успешно спроведена реформа правосуђа, да …?!

Збиља да ли је Власт толико велика да мења све. Историју, обичаје, потребе за исказивањем осећања..?!

Верујем да не могу заједно они који се држе тога да је Свети Сава само 27. јанура, свети Никола само 19. децембра итд. и они који су спремни да их мењају и који прихватају померања светих датума.Поготово због калкулације баш са том масом која им тапше на приредби. Можда у недељу тамо збиља не би било никога. Или је можда потреба власти која овај дан обележава тако што говори усхићено и надахнуто да јој апалуз буде све већи и већи.

Али ако је, а јесте коликим толиким прихватањем препоруке за померањем датума прославе Светог Саве легализован карактер ове власти у Србији који је – кад имаш власт можеш све и не мораш ништа – онда је сасвим јасно да ни њима ни онима, који су им се одазвали 25. и 26. јануара ништа није свето осим онога што каже власт! Или свети Жарко Обрадовић!

У циљу спашавања бар мало преостале свести о потреби да не буде тако ево саопштења Форума београдских гимназија које је оштро је осудио препоруку министра просвете Жарка Обрадовића да се школска слава Свети Сава слави у петак 25. јануара, два дана пре обележавања овог празника.

– Не слушајте министра, славите Савиндан на Савиндан. Свети Сава би се чудио и крстио позиву да се његов дан прославља кад му време није – каже председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић. Према његовим речима, препорука министра просвете једноставно није допустива, а Прва београдска гимназија донела је одлуку да неће послушати министров предлог. Прва београдска гимназија неће послушати препоруку министра просвете Жарка Обрадовића, него свог пароха оца Вају Јовића и школску славу Савиндан, уместо два дана раније, обележиће тачно у недељу 27. јануара, на Светог Саву. Такође ћемо препоручити свим школама у Србији да не послушају министра просвете и да Савиндан прославе 27. јануара – каже Сокић и додаје да је парох ове гимназије отац Вајо Јовић, који је и старешина Цркве Светог Александра Невског у Београду, одбио да дође у Прву београдску гимназију и да сече колач 25. Јануара.

Даће Бог, бар нешто је остало што вреди!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *