Домаће банке уопште не штите своје коминтенте, а српско правосуђе је на страни банкара уместо на страни закона и грађана. Несрећници који имају рачун у Агрикол банци и истовремено користе Виза картицу са сигурношћу могу да рачунају да ће им рачун бити олакшан за онолико пара колико имају.
Крађа личних података уз сагласност банке и правосуђа
ПРЕВАРА – Почетком овог века, када су кредитне картице почеле масовно да се користе у Србији, многи корисници су се суочили са пљачком названом “Бугарски модел”. Ова превара се изводила тако што је неовлашћено лице путем посебно инсталираног скенера у банковним аутоматима долазило до потребних података са кредитне картице: њеног броја и ПИН кода.
После би се у посебним радионицама, најчешће у Бугарској (отуда и назив ове преваре) правио дупликат картице са истим бројем као и оригинал, али са потпуно другим именом власника рачуна, јер поменути скенер тај податак није мога да очита са оригинала. На тај начин се лако могло да утврди која је картица оригинална, а која је фалсификат.
С. А. (пуно име и презиме познати редакцији) из Крушевца добио је 2004. године извештај своје банке да је са његовог кредитног рачуна скинуто 1.000 евра, и то коришћењем картице у Риму. Како С.А. никада у животу није био у том граду одмах је затражио проверу трансакције. Испоставило се да коришћена картица гласи на другог, домаћој банци непознатог власника.
Тиме би требало све да буде решено, јер у таквим случајевима банка и кредитни институт плаћају дуг. Међутим, у овом случају све је испало сасвим другачије. После дужих преговора са тадашњом Меридијан банком у којој је С.А. извадио злоупотребљену Виза картицу, службеници су га упутили на судски пут, јер банка није хтела да призна своју кривицу. С.А. је поднео тужбу надлежном Основном суду у Новом Саду, чији судија Љубинка Кековић прошле године доноси незапамћену пресуду, којом тужбу одбацује уз образложење како је банка све учинила да спречи злоупотребу?! Шта је то банка, наводно, учинила? Апсолутно ништа, чак није реаговала ни на благовремено уложени приговор С.А. и мирне душе исплатила новац са рачуна човека који у Риму није ни регистрован као корисник картице.
Проблем је у суштини у томе што је Меридијан банку откупила наводна француска банка Агрикол. У овом домаћем Агриколу алфа и омега је Божидар Ђелић, некадашњи министар финансија Србије и човек са још увек јаким политичким везама, који је и обавио преузимање некадашње Меридијан банке, а и данас има финансијских интереса у банци. Њему, као мултимилионеру, није стало до 1.000 евра човека из Крушевца, али је у тој банци такво понашање, једноставно, принцип рада. Када би Агрикол исплаћивао одштету свакој жртви преваре са кредитним картицама, од чега би онда власници банке куповали нове виле или јахте? Због тога се банци више исплати да надлежне судије подмити да доносе противзаконите пресуде.
У целу причу је уплетена и Виза кард, институција која корисницима својих услуга такође гарантује пуну безбедност, а то у стварности значи да су безбедни увек, осим у случајевима када им је картица злоупотребљена или фалсификована.
Коначно, недавном пресудом Апелационог суда у Београду на цео случај је стављена тачка, будући да је потврђена првостепена пресуда Основног суда у Новом Саду. Осим што је изгубио 1.000 евра С.А. је дужан да плати судске трошкове у висини од 130.000 динара, и то са каматама, а ту су још и трошкови за његовог адвоката, па путни трошкови за Нови Сад… Све у свему, наравоученије ове приче гласи да је за грађане најбезбедније да држе паре у сламарицама и да је најпаметније плаћати готовином. Све остало је чиста превара.
Извор: Таблоид
