С-300 и руски војни стручњаци већ су у Сирији

Пише: Владимир МУХИН, „Независимаја газета“ (Москва)

Руси наводно до стања борбене приправности доводе четири дивизиона чувених одбрамбених ракетних система

Досад је ракетни систем земља-ваздух „Бук“ био главно средство сиријске армије за ПВО.

Војно-дипломатски извори потврдили су за „Независимују газету“ саопштење лондонског листа „Ал’-Кудс ал-араби“ да се руски ракетни систем С-300 и руски војни саветници већ налазе у Сирији. При том је истакнуто да су током последње две године испоруке ове врсте наоружања ПВО у ту земљу реализоване у најстрожој тајности.

На сиријској територији сада се налазе сва четири дивизиона система С-300, а испоручени су према уговору потписаном 2010. године.

Формације овог ракетног система су маскиране и распоређене у регионима у којима углавном живи шиитско становништво лојално режиму Башара Ел Асада. Није искључено да је председник РФ, Владимир Путин, пренео ту информацију премијеру Израела Бењамину Нетањахуу.

У овом случају Русија нема тајни пред Израелом, јер, како наглашава Министарство иностраних послова РФ, С-300 је одбрамбено оружје и не подлеже ембаргу на испоруку наоружања Сирији.
    
Саопштења о могућим испорукама руских средстава ПВО у Сирију почела су да се појављују у страним медијима од новембра 2011. године, иако је очигледно да су испоруке активиране у последњих пола године од када је руско војно-поморско присуство у Средоземљу константно и када су велики десантни бродови Црноморске, Балтичке и Северне флоте почели да изводе чартер-пловидбе у сиријску луку Тартус.

По оцени експерата, за превоз једног дивизиона С-300 довољна су три велика десантна брода.

Вредна пажње је чињеница да су се саопштења о испорукама С-300 Дамаску појавила пошто је Израел почетком маја 2013. бомбардовао неколико објеката у Сирији и када су западне државе  почеле да предлажу да се формирају хуманитарни коридори и уведе зона забране летења изнад те земље.

Руководилац волонтерске информативне агенције Anna-news, Марат Мусин, чији дописници две године константно раде у борбеном распореду сиријске армије, не сматра таква саопштења за „информативно застрашивање из Москве“.

„Постоји велика вероватноћа да су С-300 већ у Сирији“ – изјавио је Мусин за „НГ“. По његовим речима, Москва је током последњих година пружала активну војно-техничку помоћ Дамаску.

Поред осталог модернизовала је многе сиријске системе ПВО, који су испоручени још у време СССР-а (С-125, „Печора“,  „БУК“ и тсл.) и извела њихова тестирања. Али, по његовом мишљењу, „проблем није толико у броју противваздушних средстава, колико у њиховој стручној примени“. 

Он сматра могућим да се у сиријским формацијама ПВО налазе руски војни саветници.

Сасвим је могуће да ће они највише бити присутни у формацијама С-300, будући да рад са таквим компликованим системима захтева значајне вештине и знања, а обука сиријских стручњака за рад на њима, према неким изворима, почела је тек у децембру 2012.

Пуковник Владимир Попов, који је дуго времена служио у јединицама ПВО, сматра да је мало вероватно да ће Израел покушати да уништи С-300 на сиријској територији, јер би то био јавни акт агресије. Мада, он такође сматра да ће Израелци нишанити С-300 снагама опозиције.

„И  кад би их се дочепали, бојовници не би могли да примене С-300, зато постоји вероватноћа да би једноставно уништили те компликоване противавионске системе. Због тога – сматра он,  позиције ПВО и руских војних саветника треба појачано обезбеђивати“.

Совјетска војна историја има искуство у реалним борбеним дејствима ПВО у обезбеђивању ваздушне одбране Сирије.

По сећањима председника Савеза војних ветерана Сирије, Валерија Анисимова, године 1983-1984. под маском туриста у Тартус су достављена два совјетска пука ракетних противавионских система комплетирана са ЗРС С-200 „за узајамно деловање са снагама и средствима ПВО Сиријске Арапске Републике (САР). Ти пукови су активно учествовали у одбијању напада израелске авијације по трупама САР“. По информацији Анисимова, „у домету су тада били Либан, Израел, Јордан и акваторија Средоземног мора“.

Могуће је да ће такву зону домета имати ПВО Сирије и пошто буду у стању приправности руски системи С-300, чији радијус дејства износи од 75-150 километара. Заиста, имају чега да се плаше Израел и носачи авиона САД, који дежурају поред обала Сирије.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *