Руски херој се жртвовао за Палмиру

Пише: Јована Вукотић

За његов подвиг сазнао је читав свет. Александар Прохоренко, руски специјалац из Оренбурга, херојски је погинуо у операцији ослобађања Палмире. У западној штампи произвали су га „руски Рамбо“. Имао је само 25 година. Недавно се оженио и требало је да постане отац.

1104534319

У руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији потврдили су да је Прохоренко погинуо „приликом извршавања специјалног задатка навођења удара руских авиона на циљеве терориста ДАЕШ-а“ у области Палмире.

Недељу дана откривао је најважније објекте исламиста и давао тачне координате за наношење удара. Када су га у једном тренутку терористи опколили, одлучио је да себе означи као мету и дао команду да авиони гађају њега. Храбро је дао живот, не желећи да постане плен терориста.

У селу Городки, 130 километара од Орембурга, одакле је родом, сећају се да је управо у овдашњој школи ученик старијих разреда Саша Прохоренко одлучио да постане војно лице. У породици је имао много војних лица и увек је маштао да и сам обуче униформу.

Његови школски другови за њега кажу да је увек био весео и насмејан, чак и на званичним фотографијама. Наставник физике који му је био разредни старешина сећа се да је Саша играо у школском позоришту. Другови су га од миља звали Проха.

​Нико није знао где служи Саша, причало се да је у неким тајним јединицама, каже директорка школе у Городки Наталија Мешкова. Сећа се да је Саша одлично завршио школу, био увек први у свим такмичењима. Он је један од оних који се у најтежим тренуцима ничега неће уплашити, каже Мешкова.

Завршио је Академију за противваздушну одбрану у Смоленску и желео да буде најбољи у својој професији.

Оженио се пре годину и по Каћом. Пред одлазак у Сирију супружници су сазнали да ће добити сина. О томе куда иде није рекао жени, да је не секира.

Његов пријатељ Григориј Шевченко сећа се како му је Саша Прохоренко, након што је завршио школу, рекао: „Добио сам диплому, али желим да урадим нешто да останем запамћен“.

Сада ће његово име понети школа коју је похађао и једна улица у Оренбургу.

 

Спутњик




2 коментара

  1. РУССКИЙ

    Я – РУССКИЙ. У НАС ЕСТЬ ДЕВИЗ: РУССКИЕ – СВОИХ НЕ БРОСАЮТ! РУССКИЕ УМИРАЮТ, НО НЕ СДАЮТСЯ ! ТЕПЕРЬ – ЭТО ЗНАЕТ И МИР !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *